Због добрих резултата проглашен је за најуспешнијег тренера, што му је донело и продужење је уговора. У својој првој сезони у Норвешкој освојио је дуплу круну, ове сезоне освојен је Куп, а у прекинутом првенству Форде је на трећем месту.
Бранислав и Небојша Ђурић су синови дугогодишег одбојкаша и тренера у бројним клубовима и међународног судије Мимира Ђурића из Сремских Карловаца.После веома успешне играчке каријере, Бане је упловио у тренерске воде, радио је с млађим категоријама у Војводини (највише са Синишом Рељићем), касније је самостално водио трећу екипу овог клуба, уследио је затим рад у прволигашу Новом Саду и након тог излет у женску одбојку, у екипу Футога.Пре две године отишао је у Норвешку.
Не чујемо често податке из Норвешке у овом кризном времену, какав је ситуација код вас?
- Сезона је завршена по тренутном пласману, а ситуација са коронавирусом је под контролом, има доста заражених, али је проценат смртности веома низак. Било је на снази ванредно стање, сада је ситуација другачија, лагано се нормализује, вртићи су прорадили, као и школе за децу од првог до четвртог разреда – каже рођени Сремскокарловчанин Бранислав Ђурић.
У Норвешкој одбојка није међу најпопуларнијим спортовима, али је утисак да из године у годину напредује.
- Одбојка у Норвешкој је у узлазној фази, услови за рад су веома добри, а мој клуб Форде жели да успостави систем налик на онај који има Топ волеј, клуб с највећом традицијом и који је изнедрио готово све њихове најбоље играче. Мој брат Небојша је девет година био у том клубу, а надам се да ће и овај у ком сам ја ускоро доћи на тај ниво. Топ волеј је центар одбојке, то је средња одбојкашка школа где се тренира и учи, а имају услове као Војводина у Новом Саду, са домом за млађе категорије. Раде са обе селекције, школа траје три године, а тренира се одбојка и бич-волеј. Небојша је некада радио у оба спорта, а ја сам само на одбојци у мом клубу и радим с три узрсне категорије. Моји радни дани су дуги, па немам баш пуно слободног времена, али сам једини професионалац у клубу и морам да кажем да сам задовољан учињеним до сада.
За две сезоне рада остварили сте запажених резултата, а добили сте и признање за најбољег тренера?
- Ирали смо европски ЦЕВ Куп и у првом колу смо избацили украјински Новатор, што је била сензација, у другом смо зустављени од Викинга, али смо све добро одрадили и касније их добили у полуфиналу плеј-офа. Имамо дизача из Бразила, вођа је екипе, али клуб нема велике финансије па смо морали да одустанемо од квалификација за Лигу шампиона. Људи оведе воле одбојку, напуни се сала и умеју да препознају квалитет и да цене успех. Ма колико да одбојка није професионална, морам да кажем да је Норвешка имала четири екипе у Европи прошле сезоне, а у Србији се само Војводина отиснула у европска такмичења. Најављено је да ћемо идуће сезоне заиграти у Челенy купу. Проглашем сам за најбољег тренера у избору мојих колега и капитена свих екипа. За мој успех су заслужни играчи и велико ми је задовољство што смо имали чак шест њих у идеалној постави шампионата.
Као и већини странаца, норвешки језик је веома тежак Ђурићу, али је зато изненађен временом које влада у Фордеу.
- Норвешки језик ми је проблем, веома је тежак, али је добро то што готово сви причају енглески. Пошто ће ми наредна сезоне бити трећа овде, мораћу да полажем језик. Идем на часове па се надам да ће све проћи како треба.Иначе, Форде је град окружен четинарским шумама, снег је увек на врху планине, а у подножју града сте на мору, има доста фјордова. Температуре нису много ниске, али зато има доста кише. У овом периоду дневна температура је око 17 степени, свиће око шест ујутру, а мрак пада тек негде око 23 сата. Често гостујемо на северу, у Тромсу или Трондхајму, тамо је скроз друга прича што се температуре тиче.
Лига није професионална, колико је тешко радити са такорећи аматерима који нису навикли на систем рада као у нашој земљи?
- Овде нема професионалаца,с тим што аматери теже професионалном раду. Одбојкаши су већином студенти или запослени, али воле да тренирају. Када сам дошао хтео сам да се уведу два тренинга дневно,што није било практиковано раније. Ма колико да је то реметило планове и навике свих, одушевљено су то прихватили, шт ме је пријатно изненадило. Има момака који дођу на јутарњи тренинг, после тога иду на посао или у школу, па се поново видимо на вечерњем тренингу и ништа им не пада тешко. Људи у клубу су волонтери, од председника, преко директора, па до свих осталих, али воле спорти ништа им не представља проблем. Између осталог, зато ми је задовољство што сам овде.
Какав је објективни квалитет лиге у поређењу са Суперлигом у Србији?
- Екипе из врха норвешке лиге су на нивоу тимова са средине табеле у Србији па наниже. Тешко би могле да се носе са Војводином, Нишем, Партизаном, Радничким и Младим радником, али са осталима би, верујем, играле равноправно. Лагано се подиже ниво одбојке у овој земљи, ради се јаче и напредује се. Понављам,нема професионализма, овде је ниво аматерске одбојке веома висок.
Продужили сте уговор на још годину дана, шта очекујете у наредној сезони?
- И овде посао тренера зависи од резултата и од стварања играче. Поред свих обавеза које имам, за следећу сезону ће ми један од задатака бити да идем по региону и скаутирам млађе играче за наш клуб. Форде је мала средина, после средње школе већина играча иде у веће градове за школовањем или запослењем па нам требају нове снаге. У читавој причи, веома је добро то што су овде људи баве спортом због здравља и социјализације, а не због престижа. Карактерни су, што је веома добра ствар у спорту, и углавном безбрижни са финансијске и пословне стране. Имам доста дечака у клубу и за разлику од наше земље овде веома мало девојчица тренирају одбојку, углавном су у фудбалу и рукомету. Искрено верујем да ће се временом то променити и да ће на одбојци бити више девојчица – очекивања су већ искусног тренера Бранислава Ђурића.
Марко Ристић
