"Обично кажу да праве вредности ствари схватимо тек када их изгубимо. Годину дана након што сам завршио играчку каријеру, Светско првенство 2010. у Италији гледао сам са трибина. Тада ми је пришао председник Светске одбојкашке федерације Ðи Жонг Веи и питао да ли бих волео да будем на терену и играм, на што сам му одговорио како бих дао све преостале године живота за још пет година наступања за репрезентацију", рекао је Грбић гостујући у емисији "Лавовске приче".
Његову каријеру обележио је и чувени поен у финалу Олимпијских игара у Сиднеју, у победи над Русијом (3:0), када је спасао лопту скоком преко реклама, а онда се вратио у терен и изблокирао противника.
"У мом одрастању има једна јако лепа ствар коју ми је отац рекао, а то је да се за сваком лоптом иде до краја јер никад не зна кад ће се десити она која ће ти променити живот или бити најважнија за твој тим", истакао је Грбић и признао да је ту поруку имао у глави током целе каријере.
Он се присетио догађаја из 1996. године после бронзе на Олимпијским играма у Атланти.
"Значај играња за репрезентацију схватио сам након освајања медаље у Атланти када ме је на дочеку у Београду бака од 82 године ухватила за руку и рекла "Хвала ти сине, сад могу да умрем". У том трену ми је постало јасно да кад играм за репрезентацију не играм за себе и да нисам свестан какав ефекат наши резултати изазивају код људи и на који начин ми њима можемо да будемо инспирација", објаснио је он.
Грбић је са репрезентацијом освојио чак 13 медаља, међу којима је олимпијско и европско злато.
