Први пут ће Никић наступати за неки клуб у Србији, а његова главна улога ће бити да буде вођа младог црвено-белог тима, како до домаћих трофеја, тако и до Лиге шампиона.
Играо је Никић у Италији, Русији, Турској, прошле сезоне је паузирао, опорављао се од повреде колена која је сада иза њега, а јасно је свима колико ће значити актуелном шампиону у намерама да остане недодирљив у домаћим оквирима.
- Повреда је прошлост, наступила је пре нешто више до годину дана, а после операције и опоравка, пропустио сам намерно једну сезону, да се што боље опоравим и припремим. Могао сам и прошле сезоне да играм, али је колено било приоритет. Најважније је да је сада “глава на месту”, жеља за одбојком је велика и једва чекам да сезона почне – рекао је на почетку разговора Милош Никић.
Никић има 33 године, а каже да је можда дошло време да се “скраси”, а Нови Сад као град с најлепшим женама код нас би могао да буде место где ће то да уради.
- Мислим да је ред да нађем неку фину Војвођанку и да је поведем у Будву – уз смех ће Никић. - Доста ми је иностранства, сада сам међу својима и могло би нешто лепо да се деси и на том животном пољу.
Први пут играте у неком клубу у Србији. Како је дошло до ваше сарадње са Војводином?
- Имали смо и прошле године неке разговоре, није било ништа, али за ову сезону смо постигли договор и мислим да је и за мене и клуб то права ствар. Мени да се вратим, да будем лидер једне младе екипе, да пробамо да се пласирамо у групну фазу Лиге шампиона, што неће бити нимало лако јер имамо озбиљног противника већ на старту. Видео сам у Војводини све најбоље до сада, пројекат је одличан, као и рад, доста се улаже у клуб, амбиције су ту и то је веома важно.
Шта очекујете од домаћих такмичења и колико познајете прилике у нашој лиги?
- Домаћи трофеји су обавезни, мислим да смо најквлитетнија екипа у лиги и да бисмо то требали да оправдамо. Уосталом, очекивања јавности су таква. Што се лиге тиче, нисам посебно упућен, али ми се чини да из године у годину квалитет опада, да је све мање играча. Наравно, ту и тамо се појави потенцијал, али мислим да у Србији нема клуба, осим Војводине, који може да пружи услове за развој младих. Оно што сам видео у Новом Саду је нешто посебно, а то кажу и играчи који су одскоро ту, као и ја. Ово што ради Војводина је права ствар за нашу одбојку и надам се да ће то “повући” још неке клубове да озбиљније искораче и појачају рад.
Како вам се чине млади играчи у Војводини НС семе?
- Има пуно потенцијала, али потребан је рад. Млади играчи треба да слушају савете и да их прихвате, оно што им се каже морају да пробају да ураде, а не да уђе на једно, а изађе на друго уво. На тај начин једино могу да напредују, нећу да издавајам појединце, али има играча који ми се допадају и репрезентативног су калбира. Један од главних проблема је чињеница да већина младих играча не реагује добро на сугестију.
У репрезентацији сте играли битну улогу 10 година, освојили многобројна одличја на великим такмичењима. Како сте видели недавно завршени турнир у Барију и пораз нашег тима од Италије?
- Изгледало је све доста траљаво, нисам навикао да репрезентација тако делује на терену. Дешавало се и пре да имамо лоше утакмице, лоше турнире, али када се радило о квалификацијама за Олимпијске игре, што је најбитнији турнир, ту смо били компактни, знали смо шта желимо, није било грешке и нисмо падали. Сада се десило то што се десило и мислим да је то веома лоше за српску одбојку.
Колике би последице биле ако Србија поново не би нашла пут до Олимпијског турнира?
- Последице су велике, не појавити се два пут узастопно на Олимписјким играма је велики хендикеп. Не желим да будем песимиста, али мислим да је испред репрезентације веома тежак задатак. То је добар тим с квалитетним играчима, али тражити пролаз на турниру у јануару који ће бити 10 пута тежи него онај што је био у Барију, мислим да је тешка прича. Евентуални неуспех ће бити вишеструко лош, мање ће играчи бити цењени у Европи, с мањим уговорима, али и даље се надам да можемо до Јапана, уз можда и мало спортске среће – рекао је Милош Никић.
М. Ристић
Нека ме слушају
Није лако бити најстарији у екипи, како млађи саиграчи реагују на вас, као старијег и искуснијег?
- Имамо добар однос, осећам поштовање с њихове стране, а мислим да могу доста да науче од мене, остало је на њима. Зато сам и доведен, да млади момци виде шта и колико могу, да напредују, а препоручујем им да ме слушају и биће им боље – у шаљивом тону је рекао Никић.
