После победа над Аустралијом и Камеруном, личило је да би изабраници селектора Николе Грбића могли у Јапан, али се у последњем мечу на турниру испречила Италија, која је искористила домаћи терен, али утисак је да би епилог био исти и да се играло у другој држави. Максимална победа Италијана дошла је као хладан туш за наше одбојкаше који су читаво лето и Лигу нација подредили управо турниру у Барију, а деловали су млако, неуиграно и нервозно у одлучујућој утакмици, некако безвољно.
С друге стране, Италијанима је било јасно да ће лакше до Токија преко Србије из Барија него ли са Континенталних квалификација, које ће се играти од 6. до 12. јануара, зато су одиграли надхнуто, можда не најквлитетније, али су, како је показао резултат, имали овога пута недораслог противник с друге стране мреже. Меч је завршен максималном победом Италије, с тим да Србија ни у једном сету није стигла до 20. поена (!?), а све је било дијамтрлно супротно у односу на дуел са истог места из прошле године када је на Светском шампионату наша репрезентација почистила домаћина. Србија није нашла излаз из чврстог загрљаја Италијана, није било лидера, много се грешило, слабо се сервирало, слабо се блокирало и играло у одбрани, а напади су били неорганизовани, што је све довело до убедљивог пораза. Нисмо имали играча који је завршио меч с двоцифреним учинком против селекције коју можда и најбоље познајемо, јер гро наших играча одбојкашки хлеб зарађује у Италији. Мењао је Грбић како је ситуација налагала, али није успевао да нађе адекватну поставу која би се супротставила распуцаним Зајцеву и Хуанторени, а предводио ју је сјајни дизач Ђанели. Високи лет и амбиције претвориле су се у непријатан пад за свега нешто више од сат времена. Италија се радовала пласману на Олимпијаду, а Србија није знала шта ју је снашло.
Шта је узрок пораза? Да ли је то слаба припрема, чињеница да прва постава није била на окупу од почетка припрема у мају и није одиграла сет заједно све до турнира у Пољској, неколико дана пре почетка квалификација, или нешто треће, остаје да се види. Имаће наш национални тим још једну шансу за оверу олимпијске визе, брзо ће јануар с тим што ће тај турнир бити много тежи од овог у Барију. На тим квалификацијама биће Француска, Бугарска, Словенија и друге озбиљне селекције, а од осам учесника на Олимпијади има места само за једног.
Још се не зна ко ће бити домаћин, по завршетку предстојећег Европског првенства ће бити отворен конкурс, почетна цена за домаћинство је милион евра, а добиће га онај ко понуди највише. Да ли је можда тренутак да и држава стане иза одбојкашке репрезентације, јер неодлазак на други узастопни Олимпијски турнир сигурно би имао за последицу још тежу ситуацију у којој се овај трофејни спорт сада налази.
М. Ристић
