Слободан Бошкан о релацији клуб–играч–менаџер: Џентлменски договор тешко одржив

У спрској одбојци не јењава прича о релацијама клуба, играча и менаџера, која је минуле седмице иницирала састанак Председништва Удружења одбојкашких клубова првих лига, на којима су представници клубова причали о начину заштите и нормалног функционисања.
Slobodan Boskan
Фото: Слободан Бошкан, фото: Дневник (Ф. Бакић)

Проблематика је таква да менаџери имају превелики утицај на играче, а да се све негде ломи преко леђа клубова, што отежава рад,као и такмичење.

Према незваничним причама, највероватније је да не постоји правни лек који би заштитио клубове пошто менаџери имају лиценце Светске одбојкашке федерације, што додатно отежава клубовима да нешто промене у своју корист. Све је пролонгирано за 10. март, када ће се Председништво поново састати и изнети предлоге и евентуалне одлуке.

На ову тему причали смо са Слободан Бошканом, освајачем готово свих могућих репрезентативних и клупских одличја, а сада спортским директором ОК Војводине НС семе.

„Са 24 године отишао из Војводине у Олимпијакос, истекао ми је уговор, а већ сам био у репрезентацији и осећао сам да је време да одем у иностранство. Зоран Гајић је тада био тренер Олимпијакоса и он ми је предложио да дођем и да доживим уз њега тај одлазак из наше лиге. Тада, за први уговор ми није требао менаџер. Доста нас из репрезентације тадашње Југославије, касније Србије и Црне Горе, смо имали менаџере, па сам на препоруку Слободана Ковача, Горана Вујевића и Андрије Герића потписао уговор са Миром Пољом. Она је била мој први менаџер“, присећао се Бошкан.

Менаџери немају пуно обавеза током сезоне, ако је све у реду и клуб испуњава своје обавезе. После Олимијакоса, отишао сам у Патру, дошло је до проблема са исплатама обавеза и тада се менаџер укључио, раскинут је уговор и каријеру сам наставио у Трентину. То је био можда и једини случај те природе у мојој играчкој каријери.

Да ли би одбојка могла да функционоше без менаџера?

„Вероватно би могла, али  менаџер је већ дуже време нешто најнормалније у спорту, зато ме не чуди да у одбојци има толико менаџера. Тржиште је велико, има добрих уговора, па ме ништа не изненађује. Радио сам с њима и навикао се, али мислим да на менаџере треба гледати као на једну врсту сарадника, а не као некога против кога се бориш. Они су људи који раде свој посао и ту треба наћи формулу да сви буду задовољни: клуб, играч и менаџер. Да би се то десило, потребно је да клуб установи правила.“


Све да се стави на папир

На који начин клуб може да се заштити од неповљног утицаја менаџера?

„Клуб мора да се држи пословног функционисања, све мора да се стави на папир, никакви усмени договори и обећања не долазе у обзир. Клуб ако направи добар уговор, биће задовољан и ако играч буде отишао, али у том случају све мора прецизно да се дефинише. Сви смо свесни да је тешко задржати младе и талентоване играче,тешко је парирати великим клубовима, пре свега у финансијском смислу. Треба сарађивати с менаџерима, али и они морају да поштују клуб као институцију која ствара играче. Доста менаџера поштује то, али има и оних који то не поштују. То је као и сваком послу, неко ради коректно, неко мање, све зависи од човека“, рекао је Бошкан.


На састанку се помињала нека врста џентлменског договора између клуба и менаџера. Да ли је то добро решење?

„Џентлменски договор ће можда бити одржив до неке границе, али да ће потрајати дуго времена - мислим да неће! Увек ће се наћи неко ко ће из интереса прекршити договор. Најбоље решење је да се клуб заштити, у правном смислу, како би себи осигурао неометано функционисање. Клуб мора да ствара играче, да ради са њима, и једног дана, када играч буде требао да оде, менаџер с клубом прави договор, не са играчем.“

Да ли клуб може да има менаџера у својим редовима?

„Менаџери добијају лиценцу од Светске одбојкаше федерације (ФИВБ), тада добија легитимитет да се бави тим послом, зато мислим да менаџер не може да ради у клубу. Не знам како је у осталим спортовима, у одбојци знам да су неки тренери то покушавали и тражили играчима клубове, али је то забрањено. Сматрам да је решење да клуб потпише уговор с менаџерском агенцијом и да у тој варијанти буде свима добро.“

Да ли постојање менаџера и чињеница да одлазе млади играчи чини нешто добро нашој одбојци?

„То све зависи од играча до играча, којом брзином се развијају, али мислим да не би требали да иду у иностранство до 23. или 24. године живота, под условом да имају добре услове у клубовима у којима тренирају. Када причамо о Војводини НС семе, мислим да играчима пружа све услове, за рад, за напредак, па и за зараду у крајњој линији. Играчи треба да стекну сигурност и квалитет пре одласка, јер се напољу тражи комплетан одбојкаш и да буде појачање екипи. У том погледу, нисам сигуран колико поједини менаџери представе младим играчима реалну слику онога што их чека када оду у иностранство. Једно је интересовање тих клубова и то свакако импонује играчу, али све остало је  друга страна медаље. Да ли менаџери кажу играчу да је млад и да клуб не може одмах да се ослони на њега и да ће седети на клупи? Нисам сигуран да је боље да као млад играч одеш напоље и не играш, а имаш шансу да останеш у добрим условима у свом клубу и да играш. За младог одбојкаша је најбоље да одигра неколико сезона у Србији, да стекне све што треба како би отишао у јачи клуб. По мени је поштеније да се исприча цела прича па да играчи процене, а не само да им се презентује оно што они жели да чује“, казао је Слободан Бошкан.

Марко Ристић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести