Европски пут Новосађана прекинула је јака Ресовија, донекле очекивано, али нису црвено-бели смели себи да допусте две слабе партије против Новог Пазара у полуфиналу Купа Србије. То је спорт, правила и фаворита готово да нема, али испадање од највећег конкурента, у овом тренутку, може да има посебну тежину.
У новом систему такичења, за који је мало ко знао до његовог почетка, без финалног турнира, жреб је хтео да се две најквалитетније екипе нађу у полуфиналу, а премија је отишла у Нови Пазар, који је, после 3:1 на свом терену, у Нови Сад дошао да се бори, одигра мушки и помрси рачуне великану. Успео је у томе. И не само да је успео, већ је искористио прилику да покаже надмоћ против, у реваншу, недораслог ривала који је био бледа сенка свог имена и реномеа.
Имала је Војводина шансу у првом полувремену полуфиналног двомеча, повела је на гостовању, али онда се “угасила” на два сета, а тек у четвртом показала шта уме, додуше без успеха. У реваншу, када се очекивало да ће “кидисати” на противника без резерве, страха и кочница, десило се супротно. Сами себи су створили притисак који их је оковао, то иде на рачун њихове младости, али не треба овога пута ни помислити да је младост највећи проблем. Уз велику ограду коју морамо да направимо, Воша је за нешто више од 20 дана одиграла осам утакмица, уз дуга путовања, тешке борбе, готово без одмора и тренинга, али ни то није валидан изговор за неуспех у купу.
Спорт је, као и живот, константна борба и нема места спуштању гарда, а посебно не код момака који имају близу или тек нешто више од 20 година. Истина, темпо је убитачан, треба га издржати и никада пораз није проблем, већ начин на који си се трудио да до њега не дође. Да су актуелни шампиони били на свом нивоу, да су изгинули на терену и изгубили, ником ништа, пружили би руку бољем и поносно напустили дворану, поздрављени од безмало 1.000 људи на трибинама мале сале Спенса.
Управа клуба рекла је овим младим играчима, од првог дана када су обукли црвено-бели дрес, шта их чека, те да тај дрес и тај грб теже неколико тона и да је то оно што су изабрали – да достојно бране боје спортског гиганта који је обележио деценије одбојке у нашој земљи, где је небројено много репрезентативаца и светски познатих играча гулило паркет како би тај клуб постао оно што јесте данас. Очекивања су била и остала да сви момци у црвено-белом морају да схвате да је Војводина институција која свима њима пуно пружа. У складу са тим су и оправдана веровања да ће играчи у свим утакмицама давати максимум.
Имаће прилику Новосађани у суботу да се донекле реванширају Новопазарцима у првенственом дуелу, да коначно превале ту препреку и готово осигурају пол позицију пред доигравање која ће им пуно значити.
То је сусрет који може да буде прекретница сезоне, јер ће сусрета с Новопазарцима бити још много, највероватније у финалу плеј-офа. Зато је неопходно да се угаси ватра испод “прокључалог лонца” и да се све силе усмере ка одбрани титуле јер, на крају, титула је најважнија.
Марко Ристић
