КНајбољи појединачни учинак постигла је својевремено једна од најбољих младих куглашица у свету Хермина Лукач (573). Додамо ли томе и податак да је и други резултат по вредности дело играчице из гостујућег састава Оливере Чикош (537) добићемо слику о разлици у класи, довољно уочљивој да супериорност Алименте нагласи и лидерску позицију на табели учврсти са 16 победа, уз два пораза, испред суграђанки из Радничког на другом и Војводине на трећем месту.
– Спремни смо да две деценије постојања клуба, следеће године, прославимо уз пету титулу најбољег женског клуба у Србији – самоуверено ће власница, председник, тренер и капитен Алименте Марија Крстић. – Кад се само сетим како смо почеле доле у подруму, на две стазе. Клуб сам основала и темеље куглани поставила само зато што никако нисмо могле да приђемо стази од мушког света. Скелама смо прелазиле у Петроварадин, једва смо кугле виделе у задимљеном простору, а кугле хладне као погледи куглаша, који су ретко када имали разумевање за нашу жељу да бацамо, да се такмичимо...
Онда лепо, каже Марија, заједно са мојом Меланијом, Катицом, Микашиновићком, одлучим да ми направимо нашу куглану и ето...
Шампионке
Титулу државних првакиња одбраниле су: Хермина Лукач, Јасмина Анђелковић, Кристина Љубенковић, Владана Обренић, Оливера Чикош, Теодора Релота, Меланија Колбас, Мирјана Ћирић и Марија Крстић.
– Временом су нам се прикључиле играчице високог рејтинга, међу њима Јасмина Анђелковић, Хермина Лукач, Оливера Чикош и друге. Оне су мени сатисфакција за све што сам радила и уложила, оне су тако вредне, савесне, одговорне, увек спремне за највеће изазове. То ми даје снагу да клуб одржим, да га развијам и да још увек бацам.
Резултате у домаћим такмичењима пратили су и успеси на међународној сцени. Поткрај прошле године Алимента је освојила треће место на Светском купу у хрватском Оточцу. Тај домет раније су оствариле једино такмичарке суботичког Пионира. Суботиког клуба више нема. Алимента је ту са збирком светским медаљама у појединачној конкуренији, Јасмине Анђелковић и Хермине Лукач, пре свих.
– Права смо спортска породица – сведочи Хермина Лукач, јуниорска светска шампионка у миксу са Марком Антићем, власница колекције од девет медаља са планетарних такмичења, од 14. године до конкуренције млађих сениорки. – Четврту годину сам у Алименти. Упоредо, бацајући за овај клуб завршила сам и Економски факултет, нисам морала да бринем о било чему, факултет, куглана, после тренинга дружење, опет у кругу нашем спорту наклоњених особа. Пет клубова сам променила, ништа и нико не може да се пореди са Алиментом. Други пут смо одбраниле титулу, заправо реч је о дуплој круни, првенство и куп. Резултати говоре све. Што се моје појединачне каријере тиче, ред би био да наставим низ, започет и негован у категоријама млађег узраста. Припремам се за сениорско Светско првенство, правилније припремам се за медаљу на Светском првенству.
Од 10 женских суперлигашких клубова у Србији, осам станује у Војводини, по један у Београду и Нишу. Од четири новосадска колектива, три кроје изглед врха табеле. Нема такмичења на континенталном и светском нивоу на коме наше даме нису добациле до медаље. Ово подсећање на резултат Алименте, узорног спортског колектива, у коме заиста царује другарство такмичарки од 15 до 55 година, јесте покушај да укажемо на спортско достигнуће панонског поднебља у Србији које сатисфакију има једино на „Днавниковој“ манифестацији поткрај сваке године, приликом избора најбољих спортиста који су годину обележили.
Л. Бакмаз
