У сениорској категорији има злато с Европских игара у Бакуу и Студентског светског првенства. Сребрне медаље узела је на Првенству Европе и Спорт Акорд игарама - такмичењу које се котира као олимпијада за борилачке вештине. Поред тога, у Иваниној ризници налазе се и две бронзане медаље са Светског првенства 2016. и 2017. године.
Како сте одлучили да се бавите борилачким спортовима?
- Увек сам била и више него талентована за спорт. Играла сам фудбал, кошарку, трчала сам... Родитељи су морали да ме вуку с игралишта, а џудо сам почела да тренирам у Партизану, који нам је био ту, у комшилуку. Када сам почела да вежбам, нисам ни сањала да ћу бити овде где јесам. Већ с девет година сам била првак Србије и Црне Горе и сви су почели да ме притискају да је то нешто што морам да наставим да радим. Искрено, то ми је сметало, јер сам желела да идем да се играм. Родитељи су ме слали на тренинге и убрзо сам схватила да је то нешто за шта сам рођена и прихватила сам потпуно овај спорт.
Тренутно одржавам форму
Припремате ли се за будуће изазове и такмичења и имате ли информација о томе када ће они да уследе?
- Најавили су нам такмичење крајем септембра у Јекатеринбургу, где би требало да се одржи Европско првенство, али апсолутно никакве информације не постоје да ли ће се то такмичење заиста и одржати. У великом броју држава и даље нема могућности да се тренира, тако да не знам како ће се све то даље развијати. На нама је да одржавамо форму и спремни дочекамо такмичење када она буду уследила - казала је Јандрићева.
Због чега сте с џудоа прешли на самбо?
- Џудо сам почела да тренирам 1999. године, одмах после бомбардовања. У том спорту такође имам велики број добрих резултата. Тренутно сам шестоструки првак државе, имам две европске медаље у млађим узрасним категоријама, као и неколико медаља с европских и светских купова. Никад нисам престала с џудом, само се сада интензивније такмичим у самбоу. Џудо је 2010. године променио правила и од тада се и код мене све променило. Морала сам комплетно да мењам стил борбе, а то је као када пливач или тркач промени дисциплину. Успела сам да се прилагодим, али никада више и да одржим врхунски ниво. Самбо је, с друге стране, доста грубљи, физички захтевнији, али и далеко мање популаран. Више ми одговара такав стил и због тога сам успешнија у том спорту.
Какав је осећај донети медаљу својој земљи, поготово златну?
- Морам да будем помало нескромна и да кажем да заиста сматрам да имам квалитет да будем најбоља и самим тим да увек тежим ка злату. Имала сам доста резултата и прелепих тренутака у каријери, али осећај који сам имала после Европских игара био је неописив. И дан-данас се тог дана и тог периода сећам с много радости. Свака медаља има посебну тежину, али злато је својеврсна потврда квалитета.
Студирали сте новинарство, како сте успевали да се посветите факултетским обавезама и да се у исто време професионално бавите спортом?
- За мене је спорт на првом месту, али ми је образовање било једнако битно. Увек сам желела да те две ствари повежем, али, нажалост, нисам у томе успела. Трудим се да бар из хобија нешто пискарам, па се тренутно бавим последицама и осећањима самбиста затворених због короне у Италији. Правила сам интервјуе и приче, тако да није да нисам наставила у том правцу, само сам променила приоритете. Увек треба тежити ка томе да човек буде најбоља верзија самог себе, искористити сав капацитет, јер, у супротном, траћимо време у животу. Зато увек гледам да максимално искористим таленте које ми је Бог подарио, ма колико то било напорно.
Какви су вам планови за будућност?
- Овај карантин ми је омогућио да се одморим и залечим повреде. Нестрпљиво чекам званична обавештења по питању такмичења, а сан и циљ ми је да се попнем на највише постоље на првенству Европе, јер сматрам да ми је тамо и место - поручила је самбисткиња Ивана Јандрић.
Стефан Рудакијевић
