Изложбу организује Олимпијски комитет Србије у сарадњи са Галеријом САНУ, а једна од ауторки, Наташа Јанковић, наводи да концепт изложбе подразумева три усклађене целине, а сваку чине текстуални, илустративни и дигитални елементи.
"Прва целина изложбе посвећена је идејама олимпизма, које датирају из времена Пјера де Кубертена, личности која је оживела дух Античких игара. Кратка прича о њиховом настанку биће увод у изложбу, која се наставља кроз занимљиве приче о почецима модерних Олимпијских игара 1896. године и олимпијским симболима", рекла је Јанковић.
Како каже, садржај друге целине представља хронологију учешћа наших олимпијаца на Летњим олимпијским играма, од 1912. до 2016. године, са подацима о самим Играма, друштвеним околностима које су их пратиле, и члановима наших делегација, као и мање познате занимљивости у вези с Играма.
"Посетиоцима је омогућено да виде најзначајније експонате из фундуса Олимпијског музеја, од оснивања Српског олимпијског клуба 1910. године, које је иницирао капетан Светомир Ђукић, преко првог учешћа Србије на 5. Олимпијским играма у Стокхолму, прве освојене медаље у Паризу 1924. године, до последњих успеха наших спортиста на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру", навела је Јанковић.
Додала је да приступ богатој мултимедијалној колекцији, која је део виртуелног музеја, омогућује посетиоцима да погледају кратке филмове и приче о историји олимпизма у Србији, олимпијским херојима и незаборавним олимпијским моментима.
Према речима друге ауторке, Марије Павловић, трећу целину изложбе чине ретке фотографије и планови архитектонског спортског наслеђа Београда 19. и 20. века.
"Развој архитектуре спортских објеката у Београду, током два века трајања, имао је своје успоне и падове. Већ крајем прве деценије XIX века мачевање се предавало у Великој школи, да би се 1843. године отворила и прва школа мачевања, а у наредних неколико година још две. До средине XIX века одржане су и прве коњичке трке а отворена су и прва купалишта на десној обали Саве. Током наредних неколико деценија спорт се убрзано развија, што је и довело до успона архитектуре спортских објеката", казала је Павловић.
Она је напоменула да је у оквиру поставке посебно издвојен период између два светска рата, који представља златно доба изградње спортских терена и клупских кућа Београда, а позната градитељска имена говоре у прилог значају тог правца архитектуре.
"Друга половина 20.века испуњена је новим таласом градње, започетим одмах након Другог светског рата, а који је процват имао седамдесетих година. Већ осамдесетих година прослсог века нису се градиле значајне спортске грађевине, док изградња Београдске арене није поново покренула архитектонско-спортски живот престонице", казала је Павловић.
Председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић истиче да је веома поносан на сарадњу ОКС и САНУ.
"Председник САНУ Владимир Костић је подржао нашу идеју да баш у Галерији САНУ отворимо ову изложбу симболично, 100 дана пре почетка Олимпијских игара у Токују. Подсетићемо се великана идеје олимпизма и заједно са публиком бити у прилици да видимо одличија наших спортиста које су освајали на олимпијским борилиштима", рекао је Маљковић.
