Био је од почетка каријере такмичар Омладинског џудо и самбо клуба Славија из Новог Сада, где је по окончању такмичарске каријере постао тренер. Био је вишеструки првак државе, репрезентативац у џуду, а такмичио се и у самбу.
Тренерску каријеру провео је радећи са женском екипом и најмлађим такмичарима. Као тренер био је изузетно успешан, јер су под његовом стручном руком џудисткиње Славије освојиле десетак титула у Југославији, неколико куп такмичења, док се у појединачној конкуренцији не би могле набројати све титуле девојака. Изузетна је ниска и медаља и титула са балканских првенства, Медитеранских игара, а било их је и на европским шампионатима. Такав рад није остао незапажен, па је Грк, како су га сви звали и знали, био је и на челу женске џудо репрезентације Југославије.
До краја радног века остао је веран џудо спорту. Увек је био уз такмичаре, али и уз великог стручњака Светозара Михаиловића Дражу, којем је помагао и у припремама мушке екипе и сигурно да је и његов удео у многобројним титулама немерљив, као и када је Славија 1981. године била вицешампион Европе.
Грк је био ненаметљив и скроман. Никада није истицао себе. Као пензионер водио је унука на тренинге у Славији и увек му говорио да само слуша трернера, а уз спорт изузетно је волео пецање. Одлазак Димитриоса Константинидиса је велики губитак, пре свега, за новосадски спорт, а његов лик остаће заувек у сећању.
Грк, спокојно и мирно путуј на небеске татамије.
