Она је на параолимпијади у Лондону 2012. освојила злато и сребро тркама у колицима, а потом и две додатне медаље у Рију 2016. године, а имала је неизлечиву дегенеративну болест мишића.
Ова болест изазивала јој је константну бол, честе нападе, парализовала јој је ноге и узроковала готово константну несаницу.
Еутаназија је законита у Белгији, а Вервоорт је већ 2008. године потписала захтев у којем стоји да ће једног дана, када то буде желела, лекари моћи окончати њен живот.
У интервјуу за Би-Би-Си говорила је о својој болести и тада је истакла како плаче и урла од бола када има епилептички напад.
"Користим много лекова против болова. Многи су ме питали како је могуће да имам такве резултате и да се упркос боловима успевам смејати. Мени су спорт и трке у колицима нека врста лека", изјавила је Верворт 2016. године.
Након наступа у Рио де Жанеиру казала је да је потписала документацију за еутаназију.
"Кад више не будем могла издржати, знам да имам тај папир", изјавила је Верворт.
У службеном саопштењу стоји да је Верворт у уторак увече испунила своју жељу.
