У граду на Бегеју двапут дневно тренира у Пролетеру, клубу чији је и даље члан, а у наредном периоду га очекују и такмичења у категорији сениора, пре свега државно првенство у августу.
Леонард је пливањем почео да се бави са пет година на препоруку лекара, јер је имао бронхитис. Учланио се у тадашњи Пливачки клуб Мужља, а после неколико година је прешао у Пролетер, који је изнедрио велика пливачка имена, као што су Иван Ленђер и Мирослава Најдановски. У међувремену, Леонард је заволео овај спорт, па је почео и да се такмичи. А добри резултати нису изостали.
-У Америку, у град Бриџпорт близу Њујорка, отишао сам крајем августа 2016. године. Добио сам стипендију на Универзитету Бриџпорт, на ком сам сада завршио трећу годину, на одсеку за компјутерске науке – прича Леонард Поша за „Дневник“.
Овај млади спортиста и у Америци се бави пливањем. Са тамошњим пливачким тимом тренира од септембра до краја марта, колико траје сезона.
- Тренери с којима радим су врло успешни у свом послу. Имају пуно искуства, тако да сам поправио све могуће резултате откако сам тамо. Ове године сам на Конференцији Источне обале Америке освојио друго и треће место. Веома сам задовољан како је ова сезона прошла, а надам се да ће идућа бити још боља.
Иако је свако отишао на своју страну, Леонард је и даље у контакту са својим клупским другарима, као што су Иван Ленђер, који је живот наставио у Дубаију, и Никола Трајковић, који је такође у Америци, али у другом граду.
-Никола ми је веома добар друг и он ми је помогао око свега овога, односно када сам слао папире за Америку. Имао је искуства са тим, зато што је две године пре тога отишао тамо.
У Америци му се свиђа то што је развијена земља и што су људи веома пријатни и гостопримљиви. Допада му се и што је пливање веома битан спорт којем се посвећује пуно пажње и у који се доста улаже. С друге стране, док је на другом континенту, највише му недостаје домаћа храна и мамина кухиња.
-Упркос свим позитивним стварима, не желим да останем у Америци по завршетку студија, превасходно због тога што тамо немам породицу. Јесте да имам пуно добрих пријатеља, али није исто као код куће. Планирам да се вратим у Србију. Видећу да ли могу овде нешто да урадим, а ако не, потражићу неки град у Европи, како бих био ближе кући
Млади пливач искористи сваку прилику да се захвали свом тренеру из Пролетера Милораду Радишићу без кога, каже Леонард, не би био ово што је данас.
- Он ме и дан данас, кад се вратим из Америке, прихвати раширених руку и заиста сјајно функционишемо заједно – истакао Леонард Поша.
Ж. Балабан
