Већ неколико дана снукер заузима велики део програмске шеме Еуроспорта јер је у току највећи и најзначајнији турнир - Светско првенство које се по традицији игра у “Крусибл театру” у Шефилду. Управо је традиција једно од главних обележја овог спорта који је пре око 150 година настао из билијара, у којем је као у мало којем другом и даље на снази обавезан yентлменски кодекс у понашању, али и облачењу.
Наиме, у правилима игре која су много једноставнија него што то изгледа на први поглед, доста тога се ослања на поштење играча који често сами пријављују прекршаје (фаулове) који лако могу да промакну судији, а yентлменство се практикује и у многим другим ситуацијама до којих може да дође на столу...
А сто је прва ствар која снукер знатно разликује од билијара. Са димензијама од 355 са 177 центиметара, снукер сто је за “комад” већи од билијарског (253 х 127), при чему су кугле и рупе на снукер столу мање од билијарских.
Оно што додатно отежава убацивање кугли на снукер столу је и однос рупа - кугла који је свега 1,35, што значи да су рупе само 35 одсто шире од кугли, док су на билијарским столовима рупе дупло шире од пречника кугли.
Партија снукера почиње са 15 црвених које носе по један поен и шест тзв. обојених кугли од којих свака има своју вредност: жута (2 поена), зелена (3), браон (4), плава (5), пинк (6) и највреднија је црна кугла која доноси седам поена. Међутим, да би могао да гађа неку од обојених кугли, играч прво мора да убаци једну црвену. Црвене кугле се након убацивања у рупу не враћају на сто, док се обојене враћају све док на столу има црвених.
То су основна правила игре и тешко да могу бити простија, али праву драж дају она остала правила везана за фаулове и промашаје где буквално пар милиметара могу да одлуче или преокрену читав ток меча. Оно што доста збуњује неупућене гледаоце снукера јесте и такозвана “сејфти”, односно дефанзивна игра када делује да играчи намерно промашују или да играју без икаквог резона. У питању је тактичка борба играча који су углавном почетком партије сконцентрисани на то да ривалу не оставе употребљиву куглу на столу, односно шансу да почне да убацује кугле. Када се уђе и у те финесе игре, снукер дефинитивно добија још једног верног фана.
Највећа светска звезда овог спорта и један од најуспешнијих играча свих времена, свакако је чувени Енглез Рони О’ Саливен, који је уједно и најконтроверзнија и најхаризматичнија личност из света снукера. Са освојених пет светских титула, десетинама других и невиђеним талентом, он је уз Марка Селбија (бранилац титуле и број 1 на светској ранг листи) један од главних фаворита за освајање Светског првенства којим се уједно и завршава снукер сезона.
Рони О’ Саливен привлачи пажњу и због свог непредвидивог понашања, донекле узрокованог и психичким сметњама (тешка депресија коју је некада “лечио” алкохолом и дрогом) о којима је често јавно говорио. Тако се и данас препричава меч управо на Светском првенству 2015, током којег је изуо ципеле јер су га жуљале. Прво је упитао да ли неко од публике има да му позајми ципеле број 43, а затим је неколико партија одиграо у чарапама док му нису донели друге ципеле. Једном приликом је предао меч Стивену Хендрију (најуспешнијем снукер играчу у историји са седам светских титула), већ на почетку, изнервиран због пар промашаја. Играло се четвртфинале Првенства Велике Британије и иако су одиграли само првих пет партија од могућих 19, Рони је након промашаја једне “лаке” кугле, само пружио руку Хендрију и судији и на запрепашћење свих напустио салу. Буран живот који је водио окружен пријатељима попут имењака Ронија Вуда, гитаристе Ролингстонса и других познатих фаца из света шубизниса увек је привлачио медије. Породична прича Ронија О’ Саливена такође није лака и препуна је драматичних догађаја. Свакако један од тежих удараца за младог Ронија био је одлазак у затвор његовог оца Ронија сениора који је иза решетака провео 17 година због убиства (изашао 2009) и то баш у време када је почињао своју професионалну каријеру. Његова зависност од лекова и опијата тако ђе пунила странице жуте штампе, али је на крају од свега испало и нешто добро јер је Рони своју трећу жену упознао на сеансама одвикавања.
Иако Британци још увек доминирају овим спортом, очигледна је “навала” Кинеза у овом спорту који већ сада има десетак међу првих педесет играча, али се предвиђе да ће их толико ускоро бити и међу првих двадесет. То никога неће зачудити јер у Кини се овим спортом бави око 4 милиона људи обзиром да је однедавно постао и изборни предмет у школама.
Снукер је у Србију стигао пре двадесетак година, али такмичења су настала тек по оснивању Снукер савеза Србије који већ шест година организује првенство Србије које се одвија кроз укупно девет турнира на којима играчи сакупљају поене по систему врло сличном као у тенису.
Према речима Горана Стевелића, нашег лиценцираног снукер судије, у првенству Србије учествују три регистрована клуба са укупно педесетак играча међу којима су и три девојке.
- Можда то и не звуче као неке значајне бројке, али обзиром да смо још увек на почетку, то је сасвим пристојан број играча. Иако још увек не можемо да говоримо о неким значајнијим међународним успесима и укључивању у профи тур, из године у годину наши играчи су све квалитетнији, а доказ је и освајање турнира у Румунији и учешће на аматерском првенству Европе - каже Ставелић који ће ускоро судити чувеном Ронију О’ Саливену у Словенији где је управо зарад промоције снукера организовано неколико егзибиционих мечева у којима ће учествовати најбољи светски играчи. - За двадесетак дана, тачније 14. маја у Београду почиње завршни мастерс Првенства Србије и ту ће се одлучити о прваку државе.
Нико Перковић
Фамозна 147-ица
Сан сваког снукер играча (поред тога да освоји Светско првенство) је да у каријери оствари и максималан брејк од 147 поена до којег се стиже уколико играч у једном доласку за сто убаци свих 15 црвених кугли комбинујући их искључиво са највреднијом црном куглом и да затим очисти и преостале обојене кугле редоследом од најмање вредне (жуте) до црне. То подразумева убацивање 36 кугли заредом и до пре петнаестак година остварени максимални брејкови су били привилегије неколицине најбољих. Дуго је управо због ексклузиве таквих подвига на свим већим турнирима награда за максимални брејк износила 147.000 фунти што је било и по неколико пута више од награде за освојену титулу, али је појавом нових младих играча који могу то да изведу чешће него раније награда за 147-ицу “пала” на симболичних 10.000 фунти. Рекордер у постигнутим максимумима је наравно Рони О’ Саливен којем је то пошло за руком чак 13 пута при чему је једно такво чишћење стола извео за невероватних пет минута и 20 секунди.
