Новосађани су све три утакмице одиграли на београдском леду, што даје додатну тежину овом успеху. Уједно, изабраници Владана Дроздика прекинули су дугогодишњу доминацију београдских „вечитих“ ривала и тако после 2004. године на Спенс донели пехар намењен најбољем у држави. Дроздик је у дебитантској сезони на клупи Војводине одмах испунио највиши циљ, али признаје да се утисци још увек нису у потпуности слегли.
– Осећај је заиста леп. Много смо радили и тренирали да бисмо дошли до титуле. Сада нам је лакше, јер коначно знамо за шта смо се припремали и због чега смо се одрекли неких ствари. Нисмо били свесни шта смо у ствари направили, док нису почеле да стижу честитке са свих страна и позиви медија, а добили смо и позив за фудбалску утакмицу између Војводине и Напретка, где смо направиле дефиле око стадиона. Том приликом и навијачи су нас поздравили и срећан сам што је велики број Новосађана у једном тренутку наишао на информацију да су хокејаши Војводине шампиони Србије, највише због великог ођека на друштвеним мрежама – рекао је Дроздик.
Пут није био лак
– Већини играча је ово било прво финале. Они су прву утакмицу кренули без имало страха, изненадили противника, одиграли изузетно добро и победили 7:5. После смо били фаворити и морали смо да се носимо са тиме да је притисак на нашој страни. У тој другој утакмици апсолутно су били видљиви неки трагови нервозе којој смо подлегли. У неким основним стварима које су биле наш квалитет смо подбацили због чувеног „страха од победе“. Како смо били ближе тој титули, у почетку нисмо знали са тиме да се носимо – објаснио је Владан Дроздик са чиме се све његова екипа суочавала у финалу.
У одлучујућој утакмици у којој су Новосађани славили 2:1, шампиони су показали нову црту у својој игри, која им је донела титулу.
– У мајсторици смо били своји на своме. Оно што сам ја пожелео да урадим јесте да се сваки играч у тиму осећа изузетно важним што је ту где јесте, да сваком играчу дам наду да ће све да буде како треба шта год да се деси, али да је оно што је неопходно да следимо инструкције из свлачионице и да у сваком тренутку можемо да се окренемо и да кажемо да смо дали све од себе. И заиста су момци ту утакмицу одиграли херојски, у смислу да смо вођство од 2:1 држали више од пола утакмице. Огранизованом и стрпљивом одбраном дошли смо до титуле, што није нешто што нас је красило током сезоне.
Иако је Црвена звезда побеђивала Војводину и са 6:1 и 3:1 у првом делу сезоне, словила и за фаворита због учешћа у полуфиналу ИХЛ лиге, Новосађани су управо те сусрете искористили да се припреме за оно најбитније. – Пробали смо различитим тактикама – да нападамо, да се повучемо и ми смо одиграли једнако добро утакмице у којима смо губили и 3:1 и 6:1. Са тим што смо на 3:1 покушали на одређени начин да нападнемо, док смо у убедљивијем поразу имали план да будемо још агресивнији и тако смо на неки начин експериментисали за окршаје на крају сезоне. Нисмо жалили што би сутра у новинама могло да пише да је Војводина изгубила 6:1, него смо тражили начин како да оружјем којим располажемо будемо што опаснији.
Упркос томе што је његова екипа испунила већину тактичких замисли у финалној серији, предуслов за то била је велика жеља да се константно напредује, у условима који нису били идеални.
– Поносан сан на момке који имају послове и породице, а слободно време троше на хокеј и тренирају са великом дозом љубави и ентузијазма. Наши тренинзи почињу у 22 часа. Када тад дођете кући с посла већ сте поспани, а треба још и да идете на тренинг. Не могу ништа да замерим момцима, исто важи и за управу клуба која нам је увек била ветар у леђа за ствари које смо могли да испунимо.
После домаћег шампионата, питање се само намеће – да ли Новосађани могу да направе искорак и у ИХЛ лиги?
– Пробали смо да спроведемо један систем за који је план да се одржи и у наредним годинама, без обзира на то да ли ћу бити тренер. План је да останем, да сви играчи који су ту играју и следеће сезоне, али оно што је неопходно за успех на међународној сцени јесу појачања, која би донела додатни квалитет. То је тешко изводљиво, јер сваки играч који би дошао морао би да буде финансијски везан за клуб. Ипак, ја сам поборник онога „сви за једног, један за све“ и не бих дозволио да један играч дође и буде плаћен, а други који су ту из добре воље не буду плаћени. Радије бих задржао све ове момке и борио се на начин на који смо се и до сада борили, јер и са саставом који је тренутно на располагању можемо до бољег резултата наредне сезоне у ИХЛ лиги – навео је Дроздик.
Вук-Милош Петровић
