У престижном Купу нација, Србија је заузела прво место испред Хрватске и Немачке.
Јунак шампионата је Вилмош Заварко, најбољи куглаш света, који је освојио три златне медаље. Одбранио је титуле из Новиграда 2016. у спринту и комбинацији и додао још једну појединачно – класик. Њему уз раме је хероина првенства Јасмина Анђелковић која се окитила златом у комбинацији и поставила светски рекорд у овој дисциплини од 890 чуњева.
Бронза Игора Ковачића (појединачно – класик) сија као злато. Меч Ковачић – Заварко у полуфиналу је био резултатски најквалитетнији на целом првенству.
Заварко је у појединачном финалу савладао Немца Маунела Вајса са 695:627 у чуњевима и 3,5:0,5 у поенима. По сетовима је било157:141 за Заварка, 167:167 (Заварко је оборио „деветку“ у 24. хицу и „осмицу“ последњим хицем која му је донела пола игрчког поена), 157:186 за Заварка („деветке“ у 13, 16. и 27. хицу) и 185:162 („деветка“ у 26. хицу).
Две бронзе припале су Јану Бини (Чешка) и Игору Ковачићу (Србија).
„Никада у каријери нисам освојио три златне медаље на једном такмичењу. У свлачионици пре финала, помислио сам како би биле лепо да тријумфујем“, рекао је Заварко.
„Финале није било лако, био сам уморан, попустила је и концентрација и захваљујем се публици, пре свега навијачима из Србије, који су ме је бодрили у другом сету да издржим. У трећем сету сам играо за њих, да им се захвалим...“
Били сте близу 700 чуњева?
„Покушао сам да у четвртом сету дођем до границе снова у куглању, али је мало недостајало. У неким другим околностима, без притиска, ова куглана може да подари 700 чуњева.“
Освојили сте укупно 13 златних сениорских медаља на Шамионатима света. Да ли вам, можда, понестаје мотива?
„Увек имам мотив када изађем на стазу – да победим. Волим да гледаоци дођу да ме бодре, навијају и да се заједно радујемо успесима.“
Који вам је био најтежи меч?
„Против Игора Ковачића у полуфиналу. Играо је изванредно и у последњем сету, после сјајног почетка „чишћења“ требало је само да отвара без првог и нашао бих се у тешкој ситуацији...“
Игор Ковачић је признао после полуфинале:
„Сам сам себе победио! У десет последњих хитаца очистао сам само две „поставе“ а у оваквим мечевима то се не прашта...“
Војко Павловић фанатастично је дебитовао у улози селектора сениора на Шампионату света. Са сузама у очима примио је диплому за најбољу селекцију у Купу нација:
„Фантастичан успех, мушка селекција освојила је три златне и бронзану медаљу обрадовала нас је и изванредна Јасмина Анђелковић. Заварко је одбранио две титуле и придодао трећу. Он пише историју светског куглања на сваком шампионату.“
Да ли остаје жал због нечега у овом великом слављу?
„Када смо долазили, пожелео сам да свих шест играча прођу у други круг и то су урадили. Касније су испали Тепша, Јоветић и Влајков, једноставно нису „имали дан“ и због тога ми је жао. Хвала репрезентативцима на свему, пуно ми је срце...“
Јасмина Анђелковић је донела Србији прву златну медаљу у комбинацији. Њој је ово други светски трофеј јер је у Брну 2014. са Чонгорем Барањем освојила бронзу у миксу. Оборила је и светски рекорд у комбинацији са 890 чуњева (670 у 16-тини финала и 220 у спринту). Стари рекорд био је 876 чуњева (Инес Маричић – Новиград 2016).
„Пресрћна сам због медаље у комбинацији. Нисам била сигурна да ћу остати прва, јер је остало полуфинале где је играла Хрватица Инес Маричић којој сам „бежала“ само два чуња. Нисам могла да гледам, стрепела сам, побегла сам из куглане. Светски рекорд је дошао као шлаг на торти. Нисам била на прошлом Шампионату света у Детенхајму, били су то тужни и тешки дани, али је ова медаља права награда и подстрек...“
Да ли вам је жао пораза у четвртфиналу против Словенке Бригите Стрелец?
„Изгубила сам на ниском резултату меч у коме нисам успевала никако да „изнесем“ куглу како треба - објаснила је Јасмина Анђелковић и открила да је у контакту са старијом сестром Јеленом такође некада сјајном куглашицом (има прегршт јуниорских светских трофеја) која не може да престане да плаче од среће...“
Селектор сениорки Драган Фатовић је овако оценио шампионат:
„Прва медаља женског куглања од осамостаљења Србије, па још и златна остаће записана у аналима нашег куглашког спорта. Честитке Јелени Анђелковић. До овог трофеја дошла је огромним залагањем и радом, мукотрпно, уз много одрицања. Срећан сам и поносан због овог успеха, уз њу су биле другарице из репрезентације али и сјајни навијачи...Још једном им хвала.“
Женско финале припало је Сини Бајзе (Немачка) која је савладала Мађарицу Аниту Мехеш са 617:594 (3:1). Бронзе су припале Барбари Стрелец из Словеније и Инес Маричић из Хрватске.
Резултати, комбинација - куглаши (сабирају се најбољи резулат из појединачног- класик од квалификација до финала и у спринту од првог кола до финала): 1. Вилмош Заварко (Србија) 939 (696 и 243), 2. Тимо Хофман (Немачка) 922 (693 и 229), 3. Хрвоје Мариновић (Хрватска) 911 (698- најбољи резултат шампионата и 213), 4. Јан Бина (Чешка) 909 (679 и 230), 5. Игор Ковачић (Србија) 904 (690 и 214) итд.
Куглашице: 1. Јасмина Анђелковић (Србија) 890 (670 и 220), 2. Инес Маричић (Хрватска) 888 (660 и 228), 3. Мирна Босак (Хрватска) 876 (665 и 211), 4. Анита Мехеш (Мађарска) 874 (647 и 227), 5. Бригита Стрелец (Словенија) 872 (652 и 220) итд.
Хрватица Ана Јамбровић са 677 чуњева поставила је најбољи резултат шампионата и оборила јуниорски светски рекорд (стари 672, Барбара Фидел – Словенија, Детенхајм 2009).
Спортска биографија Вилмоша Заварка
Вилмош Заварко је, тренутно, једини куглаш у свету са сенироским титулама (укупно 13) у свим дициплинама: екипно, појединачно – класик, појединачно – за комбинацију, спринт и микс – тандем, као и у појединачном сениорском Светском купу!
Појединачни шампион света био је 2010. у Рицингу, 2018. у Новиграду и 2018. у клужу. Има треће место у Лесном 2012.
За комбинацију је славио 2010. у Рицингу и 2012. у Лесном и 2018. у Клужу. Има вицешампионске титуле 2008. у Бањалуци, и 2016. у Новиграду, као и бронзу 2014. у Брну.
У спринту се пео на највиши степеник победничког постоља у Новграду 2016. и Клужу 2018. Има две вицешампионске титуле, у Бања Луци 2008. у Новиограду 2016. Бронзе у овој дисциплини освајао је у Лесном 2012. и Брну 2014.
У Бања Луци 2008. постао је шампион света у микс тандему са Зорицом Бараћ.
Екипне титуле освајао је у Детенхајму 2009, Сарајеву 2011, Шпајхерздрфу 2015. и Детенхајму 2017. Има екипну бронзу из Залаегерсега 2013.
У Светском купу освајио је сениорско злато 2011. у Талину
Освајао је светска злата као јуниор у тандемима у Ријеци 2010, у комбинцији 2005. у Находу, поједначну титулу има из Задра 2008, а у паровима има две титуле: 2005. и 2008. Као кадет славио је на СП у пару 2006. у Сарајеву.
Има четири сениорске и јуниорске светске сребрне медаље као и шест бронзаних.
