Жељана Амиџић (75 кг) и Драгана Јовановић (54 кг) освојиле су сребрне медаље. Успех је то велики за клуб и за српски бокс ако се зна да су оне биле најмлађе такмичарке, јер имају само по 15 година.
Жељана Амиџић, рођена Буковчанка, три године је у рингу, ученица је Грађевинске школе, а до сада је освојила два златна одличја на Купу нација и сада сребро на ЕП. Вредна је и радна, што потврђују успеси на међународној сцени, а уз то учествује у свим хуманитарним акцијама које организује њена мајка Драгана.
- Пресрећна сам због европског сребра. Обе борбе биле су тешке, али сам срчана и не плашим се ривалки. Припреме за Еп су биле прилично напорне и скинула сам четири килограма. Све сам из држала, јер желела сам златну медаљу, пошто ми ни самоувереност не недостаје.У полуфиналиу сам савладала много искуснију Украјинку, којој је ово бло треће европско првенство. У финалу сам се борила против нскусније и од мене више Пољакиње. Држала сам се у прве две рунде, али у трећој ми је мало понестало снаге, судија ми је две пута бројао и изгубила сам. Ништа, чекаћу следећу годину и прилику да јој се реванширам – рекла је Жељана. Бокс је њена велика љубав, а и у школи имају разумевања за њено бављење спортом, нарочито разредна Верица Тучић.
Жељану Амиџић и Драгану Јовановић тренира Јован Ружић, који је с њима био и у Софији.
- Пресрећан сам због овог успеха. Верујте, да Жељана није била прехлађена и да Драгана није имала стомачних проблема, обе би узеле злато – каже Ружић.
Драгана и Жељана су тек у првој години у јуниорској конкуренцији.
- Остале ривалке у Софији су биле старије од њих па је због тога њихов успех још значајнији. Верујем да ће у будућносто да буду још боље и рачунамо да ће обе од Савеза да добију стипендије, што би им много значило. Уз то, тренутно су међу најуспешнијим младим спортисткињама у Новом Саду, па се надам да ће и град да има разумевања за њих. Оне су бисери нашег бокса и овом успехом у Софији су наговестиле блиставе каријере – истакао је Ружић.
- Захваљујем се наставницима и трудићу се да сустигнем градиво. Имам подршку и од мајке, брата Страхиње и осталих што ми много значи, а медаљу поклањам себи, клубу, школи и свима који ми помажу. Предстоје ми припреме за Куп нација, који би требало да се одржи почетком идуће године, надам се да ће бити успешне – поручила је Жељана Амиџић.
Драгана Јовановић је четири године у сали за тренинге и то код учитеља Јована Ружића, као и Жељана. Она је била два пута најбоља у Србији и Војводини, прва на Купу нација и проглашена је за најбољу на турниру у Сомбору. Ово јој је трећа европска смотра, била је седма и пета, а сада је стигла до сребрне медаље.
- У Софији сам имала стомачних проблема, али сам у две борбе славила и заустављена сам у финалу, у првој рунди, јер нисам могла да издржим болове. Искрено, желела сам злато, јер никога се не плашим, али виша сила је учинила своје. Да није било тога, мислим да бих се попела на највишу степеницу победничког постоља. Тог дана, чим сам се пробудила, нисам се осећала добро, али изишла сам на ринг – испричала је Драгана и додала:
- У клубу се добро ради и биле смо баш спремне, али недостајало нам је и среће. Све ће се то вратити на најбољи начин и Жељани и мени, јер ми смо и одличне пријатељице и често сам код ње у Буковцу.
Драгана иде у Економску школу и, као о Жељана, веома воли бок.
- Много ми је битно то што имам изузетну подршку од својих и то ме мотивише да будем што боља. Уосталом, можда ће звучати мало и препотентно, моје амбиције нису баш мале, желим да се нађем на Олимпијским играма 2024. године – искрена је Драгана.
Миша Павловић
