Србија се представила са 12 бораца, 10 у грчко-римском стилу, а по један у слободном и рвању за жене. Када се подвуче црта, наши репрезентативци су били на очекиваном нивоу: Себастиан Нађ је постао вицешампион Европе, Бобан Живановић је поражен у борби за бронзу и заузео је 5. место, Кристијан Коломпар је био седми, док су остали испали после првих борби.
„Ови момци су у програму три године и на најбољи начин се труде да наследе Штефанека, Максимовића, Немаша, Фриса...Већ сада могу да кажем да је Нађ будућа звезда српског рвања. Задовољан сам и петим местом тешкаша Живановића, као и Коломпара. Живановић може да стаса у врхунског рвача, јер програм који је осмислио стручни тим Олимпијског комитета Србије (ОКС) да максимално подржи перспективне спортисте, не само врхунским, даће резултате,поготово што је рвање специфично по томе што нема борца за медаље на великим такмичењима без квалитетних спаринг партнера. Тако подижемо квалитет, јер локалне самоуправе и клубови због немаштине не могу да им пруже одговарајуће услове“, рекао је председник Рвачког савеза Србије Жељко Трајковић. Трајковић је добио поверење делегата да води Савез и у наредне четири године.
СП петнаестогодишњака био би пун погодак
Председник Скупштине РСС Зотан Балинт, према Трајковићевим речима, дао је идеју да се организују такмичења за децу до 15 година.
„То ће ускоро да буде занимљивије од такмичења сениорског, јер ту су родитељи, другари, много више је радости, туге и емоција код деце у односу на сениоре. Уверен сам да би СП У15 био пун погодак.То би био фестивал рвања, иако ми та идеја када сам је чуо од Балинта није било занимљиво“, открио је Трајковић.
Имајући у виду да је током његовог мандата освојено 20 медаља, занимало нас је с којим циљевима је изашао пред Скупштину РСС.
„Поред људи који су ме изабрали, захвалан сам времену и тренутку у ком обављам овај посао. Да немам подршку председника УСР Ненада Лаловића, Олимпијског комитета Србије, са Божидаром Маљковићем на челу, државе, покрајинског секретаријата, ми не бисмо били овако успешни. На нашем Савезу је да се добро организујемо и да правимо добре резултат. Циљ је да наставимо да организујемо велика такмичења, јер тако афирмишемо наш спорт, да стално тежимо освајању олимпијских медаља, јер су оне, медаље, највећи мотив за децу када стану на струњачу.“
Врсни руководилац успешног Савеза гледа даље од Олимпијаде у Токију.
„Имамо рваче за врхунске резултате, у најбољим су годинама. Виктор и Мате Немеш, Себастиан Нађ, Виктор Каџаја, Бобан Живановић, Кристијан Коломпар су будућност српског рвања. Наш задатак је да нађемо начина, а то су сталне и перманентне теме са људима из ОКС-а и Министарства како да помогнемо малим срединама. Стручњаци раде за смешне хонораре, пошто локалне самоуправе немају довољно новца да улажу и у њих.. Морамо наћи начина да бар 10-12 клубова помогнемо да буду рвачка база. Колико је важна олимпијска медаља, једнако је важно свако дете које дође на струњачу. Много је важно да подржимо младе, јер и после наредне Олимпијаде биће нових такмичења. Морамо да радимо на омасовљењу нашег спорта. На том путу сигурно ћемо изгубити неке генерације, то је неминовност. Примера ради, једна Русија, Турска, Бугарска, са много већим буџетима, не могу на свим такмичењима да имају врхунске борце и да освајају одличја.“
Конкуренција никад већа
Подсетио је Трајковић да је последњих 10 година најуспешнији период рвања на нашим просторима.
„Сада је освојено више медаља него када смо говорили да смо земља рвања, када су се борили Петковић, Мемишевић, Дамњановић, Хорват... Сада имамо веће резултате бројчано и статистички. Оно што је важно истаћи они су тада имали једног ривала из Совјетског савеза, а ови момци сада имају 10 или 12 такмичара из те бивше државе. Конкуренција је много већа, а наши рвачи су успешнији. Не да смо вратили рвање на старе стазе успеха, него је ово за историју. Југославија је била велика земља, а сада када се саберу српске и хрватске медаље бар за 50 одсто их је више него тада. Хрвати су сада бољи него у време када су били у заједничкој држави. Статистика то показује“, каже Трајковић.
Добит је за српско рвање што доказани борци и освајачи најзаначајнијих медаља имају праве наследнике.
„Ту су на првом месту Виктор и Мате Немеш. Виктор је светски првак, он је главни адут за медаљу на ОИ и гураће сигурно још један олимпијски циклус. Мате је сада узео медаљу на турниру, где је одрвао нерешено са светским прваком Кореанцем. Наш микс струке, који чине РШ, ОКС, клубови и УСР, мора организацију да подигне на још виши ниво и подржи Живановића, Коломпара, Владу Станкића, Пешута, Петрушића... У том случају за будућност српског рвања не треба бринути.“
Трајковић се још једном захвали председнику УСР Ненаду Лаловићу, који је оставио најпре дубок траг у српском, потом у европском, а сада и светском рвању.
„Мој тим и ја смо наследили идеју Ненада Лаловића, који је 2001. године дошао на чело РШ, потом је био члан европског Борда, а данас је први човек Уједињеног светског рвања. Он је био велики визионар и ово сада што се дешава је само наставак идеја које су у његово време зачете. Поставио је стандарде организације великих такмичења, прилагодио је рвање широј јавности и медијима. Захвалан сам му у име српског и светског рвања“, нагласио је Трајковић.
Јово Галић
