Рукометну каријеру започео је Црвенки, чије је боје бранио пуних 15 година. Са једним од наших најуспешнијих клубова 1969. освојио титулу шампиона Југославије, а 1972. године био је финалиста националног Купа.
Многи стручњаци сматрали су га једним од наших најбољих левих бекова. Као такав био је перјаница Црвенке, носилац игре, а своје огромно знање и енергију уложио је у развој клуба, посебно је млађе саиграче учио рукомету и животу. Љубав према рукомету била је део његове личности, знак распознавања, а био је познат и по оштром језику и правичности.
За репрезентацију је наступио 116 пута и постигао 376 голова, а био је заслужни спортиста Југославије. На Светском првенству 1974. с репрезентацијом је освојио бронзану медаљу, а четири године касније на СП 1978. пето место, као и на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу.
Дао је значајан допринос у развоју немачких клубова, за које је играо 10 година. Потом се вратио у Србију, по пола године одиграо је за Црвенку и новосадску Војводину, да би се потом окренуо приватном бизнису. Иза себе оставио је супругу Гордану и сина Владимира, који се определио за тенис.
Сахрана Радисава Чилета Павићевића је сутра, у среду 20. фебруара, у 15 часова на Алмашком гробљу у Новом Саду.
