Рогановић је каријеру започео давне 1960. године, као играч у земунској Младости, затим је наставио у Динаму из Панчева, шведском Гетеборгу, Црвенку и у Белгији 1970. године, где је и завршио играчку каријеру.
У богатој тренерској каријери предводио је 26 клубова и освојио је 24 трофеја, укључујући националне купове и титуле.
У Белгији је провео 10 година као тренер неколико клубова (Дендермонде, Аванти Леббеке, Мехелен, Нерпелт) и мушке репрезентације Белгије. Био је предавач и члан Олимпијског комитета Белгије.
У земљу се вратио 1980. године где је предводио Црвенку, затим ЖРК Раднички Београд, РК Железничар из Ниша, Пелистер Битољ, ЖРК КТК Зајечар, ЖРК Будућност из Подгорице, затим одлази у Катар, где је предводио Ал Рајан 1988. до 1990. године.
Следи повратак у Србију где преузима Шамот из Аранђеловца, ЖРК Динамо Панчево, ЖРК Напредак Крушевац, ЖРК Спартак Суботица, Партизан Београд, РК Пљевља, ЖРК Књаз Милош, РК Црвена Звезда, РК Будућност Подгорица, РК Жупа, ЖРК Цепелин, РК Спартак Војпут, ОРК Београд и ЖРК Војводина-Минаква и женску репрезентацију Југославије 1995 -1996. године.
