председник Шаховског савеза Новог Сада Дане Баста, као и стари велемајстори, бројни чланови клуба и љубитељи шаха. Међу присутнима је био и ФИДЕ мајстор Красоје Нотарош (73), легенда новосадског шаха и човек који је већ деценијама један од најактивнијих шаховских радника на овим просторима, а посебно у Новосадском шаховском клубу.
Када сте почели да се бавите шахом и одакле љубав према овој древној игри?
„Старија браћа су ме научила да играм шах када сам имао пет година. Стицајем околности, школски друг мог старијег брата био је Душан Марјан, тада веома талентован млад шахиста, а касније ФИДЕ мајстор и дугогодишњи секретар Шаховског савеза Војводине, са којим сам дуго година, а и данас, сарађивао и друговао. Он је у то време понекад навраћао у нашу кућу, показивао ми неке основне ствари у шаху и вероватно утицао да заволим ову племениту игру. Шахом сам почео озбиљније да се бавим са 12 година, када сам се, октобра 1958. године, учланио у Новосадски шаховски клуб и почео да учествујем на категорним и школским такмичењима.“
Које сте све турнире организовали и испратили као судија током своје шаховске каријере?
„Током свог вишедеценијског дружења са шахом бавио сам се свиме што је с њим повезано, и то као: активан играч, шаховски судија, тренер и инструктор, организатор шаховских турнира, сарадник у шаховским часописима и рубрикама у дневним новинама итд. Тешко је израчунати колико сам такмичења судио и организовао, почев од велемајсторских турнира, Купа, Прве и Друге лиге, Покрајинских првенстава и више стотина категорних и брзопотезних турнира, па до радничких, пензионерских и инвалидских такмичења. Сигурно би их било и много више да нисам више волео да играм шах, те ми је суђење било у другом плану.“
Који бисте успехе као играча посебно истакли?
„Могу рећи да сам одиграо јако много турнира и такмичења. У својој бази одиграних партија, коју сам сачувао, имам близу 3.000 забележених. Од бољих резултата треба поменути да сам био девет пута првак Новог Сада. На овом традиционалном турниру играо сам 46 пута узастопно и тиме изједначио рекорд легендарног новосадског шахисте и адвоката др Радослава Илијћа. Поред тога, три пута сам био вицешампион Војводине и победио на много пригодних турнира. Свакако највеће признање за моје дугогодишње залагање као играча и судије је функција директора три олимпијска Опен турнира, који су играни за време 29. Олимпијаде у Новом Саду 1990. године.“
Какве сте све функције обављали у Новосадском шаховском клубу током своје каријере?
„Као што сам већ поменуо, у НШК сам се учланио октобра 1958. године и ту остао све до данас, дакле нешто више од шест деценија. Још као гимназијалца упознали су ме тадашњи руководиоци клуба шаховски мајстор Бора Тот и међународни шаховски судија Жарко Поповић, и уочили моје интересовање за шах, па су ме бирали у управу клуба, са задужењем да водим клупску библиотеку. Касније сам углавном био секретар, а од 1972. до пензионисања 2011. године сам професионално обављао ту дужност.“
Поделио је Нотарош с нашим читаоцима анегдоту о мечу с Михаилом Таљем још давне 1974. године и чињеници да је пропустио да узме пола поена тада већ шампиону света.
„Један од најузбудљивијих догађаја у мојој шаховској каријери је партија с легендарним Михаилом Таљем, која је одиграна на Велемајсторском турниру у Новом Саду 1974. године. Водећи црне фигуре пружио сам неочекивано жесток отпор бившем прваку света и после великог „цајтнота’’, бранећи се „рукама и ногама’’, успео сам да партију преведем у нешто бољу завршницу. Тада су се партије после 40. потеза прекидале и настављале сутрадан. Ковертирао сам нешто слабији потез, којим сам испустио предност и Таљ је то наравно искористио и победио. Касније сам од неких пријатеља, који су то вече провели с Таљем, сазнао да је он тражио мој број телефона да ми понуди реми. На моју жалост, тада сам био подстанар и нисам имао телефон, те је драгоцених пола поена одлетело у вечност. Тиме сам испустио готово сигурну титулу мајстора, коју сам освојио две године касније. Но, свакако остаје задовољство да сам с једним од најбољих светских играча у историји шаха провео више од седам сати за таблом“, рекао је Нотарош.
Како се Новосадски шаховски клуб развијао током година и каква је ваша улога била у томе?
„Новосадски шаховски клуб је основан 22. фебруара 1922. године и један је од најстаријих шаховских клуба на територији Балкана који ради у континуитету. Пре Другог светског рата био је један од организованијих и успешнијих клубова у земљи. Касније је са променљивом срећом играо у првенственим такмичењима, али је дуго година био најмасовнији клуб у земљи. Златно такмичарско доба клуба је период од 2000. године до данас, када смо освојили пет шампионских и шест куп победничких пехара (два пута дупла круна) и били далеко најуспешнији клуб у земљи. Ја сам се увек трудио да као играч и посленик клуба дам свој максимум и надам се да сам допринео свему поменутом.“
Које бисте играче и појединце издвојили као најутицајније у животу и раду клуба?
„Од играча у предратном добу треба поменути Николаја Кулжинског, Мирка Бредера и Радослава Илијћа. После рата ту су Борислав Тот, Рудолф Марић, нешто касније Антон Деже, Љубомир Јовић, Милан Илијћ, а потом „златна генерација’’ у којој су Петар Поповић (први новосадски велемајстор), Драган Шолак, Александар Ковачевић, Роберт Маркуш, Мирољуб Лазић, Душан Поповић и други. Треба поменути и шахисткиње Љубицу Живковић и Душицу Чејић, а у клубу је поникла и недавно преминула Милунка Лазаревић. Од функционера заслужни су сви председници, којих је до сада било 18. Посебно треба истаћи осниваче Јована Рајковића, Жарка Огњановића и Бошка Мештеровића, те поменутог Радослава Илијћа, Драгољуба Гвозденца, Максима Неранyића, Вељка Комленовића, Зорана Стојановића и Станка Јовића, а нарочито треба истаћи заслуге Милорада Лазића, садашњег директора клуба, који је творац поменутог „златног доба’’ НШК-а.“
Како се Новосадски шаховски клуб припрема за обележавање великог јубилеја 2022. године?
„Велики јубилеј клуба, стогодишњица, је 2022. године. Чини се доста далеко, а у ствари врло близу. Управа клуба се полако припрема за прославу, а у плану су свечана јубиларна Скупштина, пригодна монографија и низ врхунских шаховских приредби. Надамо се да ћемо имати подршку Града јер мало спортских колектива у граду су старији од НШК-а“, истакао је Нотарош.
И. Узелац
