Таквог су га знали и испратили у вечну кућу, његове колеге (Жика је радио у коректури Дневникове штампарије), доајени новинарства, истакнути шаховски радници Новог Сада и многобројни шахисти из клубова за које је играо. Били су представници ШК Бубамара и ШК Цар Урош из Јаска за које је играо, као и они у чијим је клубовима на неки начин и започео каријеру шаховског радника.
Жика је покренуо ШК Дневник и од најниже лиге довео овај клуб до Друге савезне! Био је истовремено и председник клуба и капитен екипе за коју су желели многи да играју - без икакве надокнаде. Е, и то је био Жика. Капитен екипе је био и после председничке функције. Посебно је био велик његов допринос за оснивање првог клуба са једном до тада новом стратегијом, још пре четврт века, када је требало да се направи екипа у којој ће деца играти против одраслих, ради стицања неопходног шаховског искуства. Тада је, пре тачно 25 година, основан Дечји шаховски клуб Капабланка 1992, а Жика је, уз Рељу Димитријевића, непрестано помагао тренеру у намери да деца буду успешна у шаху и животу. Е, зато му посебно хвала. Жика Мушицки сахрањен је на Православном гробљу у Сремској Каменици.
