Овај вансеријски успех плод је како неоспорног талента, који је у Луки препознао и наш легендарни велемајстор Љубомир Љубојевић, тако и марљивог вишегодишњег рада. А о томе шта је било пресудно да одлучи да се бави шахом, како је текао његов шаховски развој и ко је најзаслужнији за то што је за нешто мање од два месеца освојио све три велемајсторске норме, разговарали смо управо са – Луком Будисављевићем (16).
Као мали тренирао си паралелно хокеј на леду и кошарку. Шта је било пресудно да ове активне дисциплине замениш шахом и посветиш му се у потпуности?
Да, као мали сам био прилично активан, тренирао сам два спорта и уз то скијао на води, возио ролере, пливао, пењао се на стену и по цео дан јурцао са спорта на спорт. У свему томе сам јако уживао и био поприлично успешан. И данас чувам дипломе, пехаре и медаље из различитих дисциплина. Шах је био начин да након свега седнем и одморим се физички, а истовремено се такмичим. Волим да се такмичим и да побеђујем, а моја страст су и путовања. Светска (ФИДЕ) и европска (ЕШУ) шаховска федерација имају сјајно организован систем такмичења за најмлађе шахисте. Сваке године организују Првенства света и Европе, на које позивају кадетске прваке држава чланица. Сазнање да је потребно да победим на индивидуалном Кадетском првенству Србије, да бих путовао и представљао своју земљу, ми је давало мотивацију за тренирање и одлучност да побеђујем. То је било пресудно да шест пута заредом будем кадетски првак Србије. Обишао сам, захваљујући шаху, половину европских земаља, али и удаљене земље и градове, као што су: Ал-Аин (Уједињени Арапски Емирати), Дурбан (Јужноафричка Република) и Монтевидео (Уругвај).
Да ли је твом метеорском успону више допринео урођени таленат или марљив рад?
Мислим да је неспоран мој таленат, као и да је уз њега марљив рад био апсолутно неопходан, али то није довољно и не мислим да је ово метеорски успон. Недостајала је финансијска подршка да овај успех постигнем и раније. Тренутно сам трећи у Европи и пети на свету у свом годишту, а знам да могу и више, посебно имајући у виду какву подршку имају моји вршњаци из других земаља.
Ко су били твоји тренери и колико времена дневно си у почетку проводио за шаховском таблом?
У првих годину-две тренер ми је био селектор кадетске репрезентације Србије, интермајстор Зоран Арсовић, који ми је пренео нека кључна знања и упутио ме у тајне ове лепе игре. На жалост, због финансијских услова, већ са десет година остао сам без сталног тренера и окренуо се самосталном раду на компјутеру.
Са ким сада радиш на свом шаховском усавршавању и да ли би желео да у будућности оствариш сарадњу и са неким врхунским тренером из иностранства?
И даље радим самостално, а свестан сам да би ми врхунски шаховски тренер омогућио да напредујем још брже. Ту се опет враћамо на питање подршке, која би морала да буде далеко већа, јер је циљ који видим пред собом – освајање светског шаховског врха – веома далек и тешко остварив без озбиљне подршке и помоћи шире друштвене заједнице. Надам се да ће се сада, када сам постигао ове успехе, створити бољи услови да у већој мери испуним своје потенцијале. Од 7. до 21. априла ове године у Рејкјавику на Исланду се одржава Појединачно првенство Европе, а ја још увек немам решено питање финансирања свог наступа и то ме брине.
Коју школу похађаш и да ли планираш да наставиш своје образовање на неком од факултета или је шах твој животни позив?
У основној школи био сам ученик генерације ОШ „Краљ Петар Први“. У осмом разреду освајао сам награде на окружним такмичењима из различитих школских предмета, као што су математика, физика, географија, историја, биологија, српски језик. Из математике сам у шестом разреду освојио прву, а у осмом другу награду на републичком такмичењу, уз куриозитет да сам кроз основну школу на такмичењима општинског и окружног нивоа скоро увек имао максималних 100 поена. Због шаха и шаховских обавеза уписао сам Спортску гимназију у Београду. То је гимназија општег типа, али се од класичних гимназија разликује по томе што омогућава врхунским спортистима да своје школске обавезе прилагоде спортским, уз велико пожртвовање, разумевање и труд наставног кадра, на челу са директорком Иванком Ковачевић. И ту сам наставио са успесима из математике и освојио другу награду на републичком такмичењу. Свакако да имам намеру да наставим са образовањем, студирам и завршим факултет, а што се шаха тиче, неопходно је да играм на што јачим светским турнирима да бих даље напредовао.
Који клубови, за које си играо, су били најзначајнији у твом шаховском развоју?
Да кренем по реду. Шаховски клуб „Југовић“ из Каћа је први клуб за који сам наступао у сениорској конкуренцији, и то већ са 11 година. Председник клуба, господин Мирослав Копања, који је тада био на челу Шаховског савеза Србије, препознао је мој таленат. Две године касније, са 13 година, наступао сам две сезоне заредом на првој табли у ШК „Војводина“ из Новог Сада у Другој лиги Србије – група Војводина и користим ову прилику да се захвалим саиграчима, а нарочито капитену Дарку Укропини, на поверењу. Посебно задовољство ми је било да три године наступам за ШК „Богослов“ из Београда и крајем 2018. године испуним услов за титулу ФИДЕ мајстора. Са 15 година 2019. године наступио сам на Првој лиги Србије за екипу ШК „Нафтагас“ из Елемира, где су сјајна атмосфера у екипи и председник клуба господин Миле Јанков допринели мојим добрим играма и освајању друге интермајсторске норме. С обзиром на то да као јуниор имам право наступа за две екипе, изабрао сам као најјачу Другу лигу Србије – група Централна Србија и заиграо за екипу ШК „Рудар“ из Костолца. Освојио сам те 2019. године и преостале две норме и постао интермајстор. Прошле године у октобру, играјући за ШК „Рудар“ на првој табли, са девет поена из 11 партија, освојио сам своју прву велемајсторску норму и најавио да имам снагу велемајстора и да ми само треба омогућити да играм одговарајуће турнире.
Како би прокоментарисао своје учешће на управо завршеном Шампионату Србије за мушкарце?
Пре свега сам поносан што сам се са 16 година нашао у финалу Појединачног првенства Србије, у друштву десет наших најјачих шахиста. Такође сам поносан на чињеницу да сам победио у том тренутку првог играча на српској рејтинг листи, велемајстора Ивана Иванишевића, као и најстаријег играча на турниру, дугогодишњег репрезентативца и селектора, велемајстора Бранка Дамљановића.
И за крај, какви су твоји планови за текућу годину и које нове циљеве пред себе постављаш?
Планови за ову годину су да наступам на најјачим светским турнирима, како бих што пре „напао“ следећи циљ – рејтинг од 2600 поена, а за то ми је потребна подршка неке друштвено одговорне компаније или шире друштвене заједнице. Наравно, велика жеља ми је да ове године наступим за сениорску репрезентацију Србије на предстојећем Екипном првенству Европе. Осим тога, волео бих и да пронађем у Србији екипу са амбицијом и могућностима за освајање шампионске титуле у Првој лиги Србије – закључио је наш најмлађи велемајстор Лука Будисављевић.
Припремила: Ива Узелац
