Више од пола века држао је редовну школу шаха у родним Новим Карловцима – Сасама и Инђији и као поуздани играч наступао за легендарни тим Железничара из Инђије. Под вођством чувеног југословенског шаховског радника Стојана Дивића, Сава Панковић је са Мирсадом Љуцом, Јованом Зрнићем, Савом Живковићем и друговима пропутовао уздуж и попреко шаховске меридијане и паралеле дуж читаве Европе, проносећи славу српског и југословенског шаха као тадашње велесиле древне игре. Из његове школе израстао је и донедавно светски првак шахиста са оштећеним слухом, интермајстор Владимир Класан, као и читава плејада познатих мајсторских кандидата: Стеван Николић, Александар Кениг, Милан Божић и други. Несебично преносећи тајне шаха, Сава је као интелектуалац и педагог првог реда деци усађивао не само љубав према магичним црно-белим пољима, већ и спознају да су поштовање противника, борбеност, истина и логичко размишљање саставни део спортског духа и развоја младих људи.
Сава Панковић ће остати упамћен као један од највећих и најпристојнијих интелектуалаца модерног доба у Инђији и широј околини. Као примеран породичан човек и врхунски лингвиста користио је сваки слободан тренутак за дружење са шаховском таблом. И наш прослављени велемајстор Александар Ковачевић радо ће се сећати његовог лика и дела: „Недавно нас је напустио чика Сава Панковић. За ширу шаховску јавност данас, вероватно, не много познат. Ипак, ја бих рекао, један у низу вредних шаховских ентузијаста на којима се темељи популарност шаха у нашим крајевима. Сећам се средине осамдесетих када су у Инђији шаховске секције водила два професора: Сава Панковић и Јован Зрнић. Из тих њихових, тихих, секција поникле су десетине мање или више успешних шахиста који и данас играју шах или воде клубове. Радили су из љубави према деци и шаху – бесплатно. Зарадили су нешто вредније и дуготрајније: сећање и захвалност“, истиче Ковачевић.
