Најближе том циљу био је Вук Дамјановић међу дечацима до 12 година, који се са 6,5 поена из девет партија нашао на деоби 7. места, а по додатним критеријумима освојио 11. место. Са само пола поена више, Вук би поделио друго место, што само показује колико је био близу освајања неког од одличја.
На само корак од медаље приближила се и Хана Денић међу девојчицама до 12 година, која је после бледог старта везала четири узастопне победе и са 5,5 поена из осам партија ушла у последње коло. Била јој је потребна победа да би се сигурно нашла међу пет најбољих у Европи у својој категорији. Ипак, ни реми у 9. колу против веома јаке Рускиње, четвртог фаворита по рејтингу, не може се сматрати неуспехом, те је Хана на крају поделила осмо, а према додатним критеријумима освојила 13. место.
Стефан Тадић у категорији дечака до 14 година и Марта Дакић и у конкуренцији девојчица до 12 година су се такође приближили победничком постољу и са 5,5 из осам имали добре изгледе за висок пласман. Међутим, порази у последњем колу су их значајно удаљили од врха табеле. Важно је, ипак, нагласити да је Марта Дакић једна од ретких чланова наше делегације у Риги која је на крају такмичења имала позитиван рејтинг скор, тачније, освојила је 40 рејтинг поена.
Треба похвалити и остале наше кадете, за добру игру и солидан пласман. Пре свих, најмлађе чланове српске делегације – Анастасију Војиновић, Андреја Љепића и Марка Милановића, који су нас представљали у категоријама девојчица односно дечака до 10 година. Иако су Милановић и Љепић изгубили доста рејтинг поена, њихова игра је била много боља него што то резултат на крају показује. Љепић је турнир започео са три ремија и три победе и све је указивало на добар пласман, али су га у остваривању тог циља омела два несрећна пораза и реми у последњем колу. С друге стране, Милановић је нешто слабије одиграо почетак турнира, тако да ни три победе у последња три кола нису биле довољне за висок пласман. Анастасији Војиновић је ово први наступ на међународној сцени и њених 4,5 поена из девет партија су више него задовољавајући.
Али прави херој наше делегације је Емилија Лазовић која се читав турнир, истовремено са противницама у категорији до 12 година, борила и с температуром и ниједног тренутка није посустала, иако се видело да јој је тешко. Имајући то у виду, њена три освојена поена су много вреднија него што пласман на табели то показује и говоре да би у бољим околностима она могла и много више.
Вероватно су сви очекивали више од наших старијих представница, Анђеле Димитријевић и Невене Ђорђевић до 14 година, које су освојиле по четири поена, као и од Катарине Несторовић и женског ФИДЕ мајстора Јоване Срдановић до 16 година. Подсетимо, Јована је прошле године у Мамаји освојила сребрну медаљу на Првенству Европе у категорији девојчица до 14 година. Међутим, сада као млађа игра у старијој категорији до 16 година, те је разумљиво да је ове године њен резултат нешто слабији – 15. место са освојених 5,5 поена. Несторовићева је одлично кренула турнир и са три победе и три ремија из првих шест партија имала одличне шансе за највиши пласман. На жалост, уследила су два болна пораза који су је значајно удалили од врха табеле, а након тога и реми у последњем колу који је био довољан тек за деобу 20. места.
Готово идентичну судбину доживела је и наша најстарија представница на овом турниру, женски интермајстор Марина Гајчин. Она је са четири поена из првих шест партија такође била у врху табеле, али је потом претрпела два пораза након којих су све њене шансе за висок пласман пале у воду. На крају, са пет поена из девет партија, Марина сигурно не може бити задовољна, али и она је сада играла као млађа у категорији до 18 година, те следећа година прилично обећава кад је она у питању. Исто се може рећи и за нашу другу представницу до 18 година, Ању Симић, којој је овај турнир сигурно био велика шаховска школа.
Што се тиче наших дечака, поред већ поменутих Љепића, Милановића, Тадића и Дамјановића, треба похвалити и Луку Ристића и Лазара Давидова који су нас представљали до 12 година, ФИДЕ мајстора Милоша Милошевића који је играо до 16 година, и нашег најстаријег представника Миланка Билића до 18 година. Лука Ристић је посебно добро одиграо саму завршницу турнира и са четири везане победе у четири последња кола избио на деобу високог 12. места, али је по додатним критеријумима освојио 21. место. Актуелни омладински шампион Србије Милош Милошевић цео турнир је одиграо веома сигурно и чврсто, што доказује и само једна изгубљена партија и скор од пет освојених поена у веома јакој конкуренцији. Миланко Билић се, попут Марка Милановића, пробудио тек у другој половини турнира када је освојио три поена из четири партије и уједно поправио свој рејтинг за 42 поена.
На крају, према речима тренера наших кадета ФИДЕ мајстора Ивана Мартића, општи утисак је да су наши млади шахисти цео турнир одиграли веома борбено, неретко улазећи и у шести сат игре, али обично у таквим ситуацијама нису били довољно концентрисани и често би губили већ потпуно добијене позиције. Вероватно је то последица неискуства и малог броја наступа на јаким светским и европским такмичењима, али је неоспорно да наши мали шампиони имају огроман таленат и да им је за боље резултате потребно само мало више подршке и континуиран тренерски рад.
И. Узелац
