Водио је Вошу у време када је остваривала најбоље резултате у дугој историји, када је играла у Лиги шампиона. Упоредо је био и тренер у репрезентативним селекцијама, прво као помоћник Дејану Удовичићу у јуниорској, а онда и у сениорској репрезентацији.
Једну годину провео је и као помоћник Дејану Савићу, а онда је после 11 година и 35 освојених трофеја 2013. отишао из репрезентације Србије. Највећи успех забележио је 2011, када је са репрезентацијом, у којој је било шест играча из Војводине, освојио титулу светског првака у Волосу. Од 1. јануара 2014. до недавно био је селектор Румуније, а онда је клупу наших источних суседа заменио за место првог тренера репрезентације Казахстана(заменио је нашег стручњака Немању Кнежевића).
Казахстан је вишеструки победник Азијских игара и стални учесник највећих ватерполо такмичења. Иначе, годинама је у репрезентацији некадашње совјесте републике играо и наш Бранко Пековић.
„Задовољан сам оним што сам урадио у Румунији. Тамо сам провео пет сезона, пробали смо да подмладимо тим и афирмишемо нове играче. Време је за нове изазове“, рекао је Станојевић пре одласка у Казахстан.
Везе са ватерполом у Србији није раскинуо, пошто је и даље спортски директор Војводине. У овом клубу су се надавно десиле промене, а ново руководство, на челу са директором Марком Ћуком, покушава да клуб извуче из кризе и врати га на старе стазе успеха. Станојевић ће покушати и да настави традицију да у репрезентацији Казахстана наступају наши играчи. Изгледа да ће боје Казахстана носити Срђан Вуксановић, Душан Марковић, а можда и Иван Басара. Ове играче Станојевић одлично познаје, а верујемо да ће и на новом послу бити успешан, као и на прошлим, јер му је ватерполо у крви.
Г. М.
