И док је Милош стасавао у родном Новом Саду, Марко је 2001. године каријеру наставио у београдском Партизану. Из београда се 2007. отиснуо у италијанску Ортиђу, па је пет сезона провео у шпанском Сабадељу, а онда је бранио боје руског Синтеза, Итихада из Саудијске Арабије и Сен Џулијана са Малте. Затим се 2014. вратио у Србију и потписао за Раднички из Крагујевца, да би се због лоших фиансијских услова из тог клуба преселио у мађарски Ференцварош 2015. године. Успео је Марко Ћук у априлу ове године да се са Ференцварошем за коју су настпали и наши Штефан Митровић и Марко Аврамовић домогне Европа купа. У финалу је савладана Орадеа за коју су, такође, наступали наши Гојко Пијетловић, Никола Ррађен и Матија Асановић. Тада је Марко Ћук изјавио да му је драго „што је коначно освојио трофеј и да сада има шта да прича својој деци“. После веома успешне сезоне у Мађарској старији Ћук је одлучио да се врати у родни град и каријеру, како сам каже, заврши у клуби из којег је поника, јер је то сан већине спортиста.
„После 16 година поново сам у Војводини. Биће ово моја 20 професионална сезона и драго ми је што ћу мојим искуством моћи да помогнем младој екипи Војводине у предстојећој сезони. Из мене је дуга каријера и драго ми је што су се коначно стекли услови да се вратим у Војводину на обострано задовољство. Млади момци, који нису имали прилике да играју са старијим играчима имаће прилике да то сада искористе и уче. Сваки шампионат је прича за себе, тако да ћемо о плановима када почне сезона“, започео је причу за „Дневник“ 34-годишњи бек Марко Ћук.
Већина старијих играча отишла је у иностранство, у Србији екипе наступају са веома младим играчима. Шта мислиш о српском ватерполу?
„То је прича која се понавља већ дужи низ година и чини ми се да за сада не добија неки срећан епилог. Истина је да је из године у годину просек играча који играју у домаћим клубовима све мањи и мањи и то дефинитивно није добро за српски ватерполо. Некада су играчи у инсотанство одлазили са 24, 25 година, а сада се дешава да момци који напуне 18, 19 година већ траже ангажман у иностранству. У том узрасту нису зрели ни играчки, ни као људи и не могу да опстану тамо, тако да многе инсотранство брзо „прогута“. Нису ни овде, а нису ни тамо и изгубе нит, а за све то време домаћи клубови много губе на квалитету.“
Војводина ће са Звездом и Шапцем играти у А2 Регионалној лиги. Три клуба из Србије ће се борити да се нађу у елити, где је Партизан. Које су ту шансе Војводине?
„Војводина је прошле године играла у А1 лиги, и из вишег ранга је испала у последњем колу. Мислим да је реална прича да се сва три клуба нађу у вишем рангу такмичења. Али, ако се настави овај тренд да сваке године све млађи и млађи играчи наступају за наше клубове, онда и није реално да се нешто много очекује од њих. Међутим, ако се мало покрену ствари то може да се реши.“
Шта би требало да се уради?
„Да се мало покрену клубови, да добијају мало већу подршку од спонзора, од људи којима је стало до ватрепола, јер једноставно клубови не успевају да се сами исфинансирају.“
Да ли бисмо могли да „препишемо“ мађарски систем? Ти си играо тамо, па знаш како то функционише.
„Наравно. Не говорим само ја о томе, већ и сви наши репрезентативци често говоре о мађарском систему који је дефинитивно добар. Мађарска је одабрала пет спортова од приоритета и за те спортове се издваја више новца у односу на остале. То су спортови који њима константно доносе медаље са великих такмичења, а ту је и ватерполо. Они чак имају нека спонзорства од свог савеза, а између осталог и много фирми и приватника је заинтересовано да улаже у мађарски ватреполо и самим тим клубови стоје много боље него код нас“, закључио је Ћук.
Г. Маленовић
