"Исплатило се дуго чекање, али није било нимало лако. Испред себе сам имао највеће шампионе и у базену и ван њега, био сам свестан са ким тренирам и чекао сам своју шансу. На крају сам је дочекао и изузетно ми је драго што сам баш са тим шампионима одиграо њихово последње такмичење и моје прве Олимпијске игре", рекао је Рашовић за сајт свог бившег клуба Радничког из Крагујевца.
Играч Новог Београда, после одличне сезоне са Радничким у 29. години добио је прилику да са сениорском репрезентацијом у најјачем саставу оде на велико такмичење, а дебитантски наступ за ОИ завршио је са златном медаљом.
"Већ осам година сам са њима тренирао и желео сам да одиграмо једно велико такмичење пре него што се повуку. Хвала свима што су ми то омогућили", рекао је Рашовић.
У Токију му се испунио дечачки сан и стигла награда за предан рад и велико стрпљење.
"Од момента када сам сазнао да идем у Токио, до самог уласка у село сам уживао, док је други део мене био под стресом. Мешала су се осећања током самог такмичења, али је на крају преовладао понос, јер је освајање олимпијског злата ствар за вечност. За једног спортисту не постоји већи успех од олимпијске медаље", казао је Рашовић.
Он је додао је да му је сезона у Радничком умногоме помогла да коначно дође до А тима.
"Дошао сам у Крагујевац јер желим да се захвалим мојим бившим саиграчима, тренеру Урошу Стевановићу и Југославу Васовићу што су ме примили у Раднички у тренутку када сам остао без клуба у Мађарској и целој тој тешкој ситуацији током короне. Они су део мог злата, јер сматрам да је све ово био један пут и да су за крајњи успех заслужни сви људи који су се на њему нашли", закључио је он.
