Рат у Украјини у великој мери компликује одлуку о именовању генералног секретара, за коју је потребан консензус међу лидерима 30 земаља чланица НАТО.
Следећи генерални секретар морао би да балансира у охрабривању западних престоница да наставе да испоручују оружје Кијеву и да појачају буџетска улагања у одбрану, али да се формално не мешају у сукоб између Украјине и Русије.
Чини се да је дошло време за свежу крв, рекао је један високи дипломата НАТО за "Политико".
И поред тога, чланице НАТО ће се можда ипак одлучити да на позицији генералног секретара задрже Столтенберга.
"Политико" пише да се међу чланицама разматрају три опције.
Прва, која је најчешће спомињана је реизбор Столтенберга. Мандат садашњег генералног секретара продужен је прошлог марта након руске инвазије на Украјину. Многи званичници сада верују да је још једно продужење Столтенберговог мандата, најозбиљнија опција.
У оквиру друге опције, спомињу се холандски премијер Марк Руте, премијерка Естоније Каја Калас и британски министар одбране Бен Волас.
Трећу групу ређе помињаних имена чине литванска премијерка Ингрида Шимоните, председница Словачке Зузана Чапутова и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
С обзиром да су до сада сви генерални секретари НАТО-а били мушкарци, постоји одређена доза притиска да се на челну позицију Алијансе именује жена.
Време је за жену генералног секретара. Ако мушкарци покушавају да заувек остану на својим позицијама, жена никада неће имати шансе да буду подједнако заступљене, рекао је високи дипломата НАТО.
С друге стране, неке од чланица алијансе залажу се за већу регионалну заступљеност.
Столтенберг, који је на функцији генералног секретара од 2014. године, бивши је норвешки премијер.
Пре Норвешке, позицију шефа НАТО-а у скоријој историји држале су Данска, Холандија и Велика Британија
Неки виде кандидате из источне Европе као посебно погодне како би се постигао баланс међу државама чланицама.
Још пре руске инвазије на Украјину, постојала је идеја да алијанса изабере генералног секретара из источног крила.
Неки званичници у региону тврде да је рат од тада ојачао аргументе за некога из земаља попут Естоније или Литваније.
Годинама су земље источног крила упозоравале на претње које су долазиле из Русије, рекао је званичник једне балтичке земље и додао да земље источног региона предњачиле у јачању војне потрошње и апеловању на алијансу да унапреди своју одбрану.
Председница Словачке Чапутова обједињује све те захтеве око којих се преговара - жена је и долази из земље источног блока.
Њен портпарол је саопштио да је Чапутова фокусирана на свој тренутни посао, али да би одлука да на место генералног секретара буде изабран представник Словачке био "снажан одраз спољне и безбедносне политике" коју води Братислава.
Премијерка Естоније Каја Калас, иако високо на листи потенцијалних имена, раније у новембру је саопштила да је "вероватноћа да буде изабрана изузетно мала".
Председница Европске Комисије Урсула фон дер Лајен, бивша немачка министарка одбране, једно је од имена за које се спекулише да би могла да добије подршку западних чланица, које не гледају са симпатијама на могуćности избора лидера из земаља источног крила, али није потпуно јасно да ли је заинтересована за ту улогу.
На Фон дер Лајен се гледа као на снажног могућег кандидата, и има велике шансе да буде именована, уколико не буде изабрана за други мандат на позицији председнице Европске комисије.
Међу осталим именима о којима се спекулише је и потпредседница канадске владе Кристија Фриленд и министарка спољних послова Мелани Џоли.
Ипак, кажу званичници, пошто се алијанса фокусира на јачање своје одбране, ниски војни трошкови Канаде и њен неевропски статус значе да је мало вероватно да ćе неко из Отаве доћи на челну позицију НАТО.
