Стиче се утисак и да је ниво панике у Естонији, земљи која има релативно висок проценат заражених - 231 познат случај, најнижи у Европи.
На много начина, реакција Естоније на епидемију корона вируса не разликује се од реакције већине европских земаља. Затворили су границе и школе, забранили рад предузећа из сектора забаве и одмора, а влада је обећала да ће покрити значајан део личних примања изгубљених због кризе. Било је и критика због недостатка кохерентне стратегије за савладавање кризе, укључујући и тестирање на Ковид-19.
Упркос свему томе, Естонци очигледно верују да су схватили једну ствар: не боре се само против пандемије корона вируса, већ се такође спремају за свет у којем ћемо живети када она прође, преноси "Блиц".
Привреда је повезана с технологијом, влада је дигитализована и већина услуга у земљи могу електронски да се обаве, или се већ обављају. Практично је немогуће надмашити Естонију кад је у питању дигитализација. Људи гласају онлајн и користе дигиталне рецепте. На само једној личној исправи меморисни су лични подаци сваког појединца, укључујући и здравствене, пореске и полицијске податке. Особа чак може онлајн да добије боравишну дозволу, што значи да преко интернета можете да се доселите у земљу.
Естонци кажу да је лично присуство неопходно само у три случаја: склапање брака, пренос власништва и развод. Понекад је потребно лично пријавити рођење детета, али и то је суспендовано због пандемије корона вируса.
Деведесет девет одсто домаћинстава повезано је на широкопојасни интернет, а образовни систем је водећи у свету када је реч о развоју и коришћењу електронских технологија. Другим речима, људи у Естонији не морају да се прилагођавају у ситуацијама када је неопходно радити, студирати и куповати онлајн као у другим земљама.
Естонија је 12. марта прогласила ванредно стање. Следеће вечери две компаније у сарадњи с владом одржала су састанак од 48 сати током којег су прикупљали идеје за решавање кризе: "Hack the crisis". Пет идеја у оквиру иницијативе "Haacj the crisis" ("Хакујмо кризу") добиле су , за почетак, средства у износу до пет хиљада евра ради неодложне реализације. Најмање два учесника предложила су израду апликација које ће омогућити добровољцима да се повежу с људима у невољи током ванредног стања.
Други су предложили апликацију за носиве уређаје које ће реаговати на опасне гестове, као што је додиривање лица. Ту је и идеја за програм за „ротацију радне снаге, односно размену запослених између компанија“, како би запослени у туризму могли да раде послове у области електронске трговине. Та идеја је обухватала и промене закона и онлајн платформу за организовање размене.
Следећег месеца други прватно-јавни конзорцијум, у сарадњи са Европском комисијом и једном организацијом из Сингапура покреће онлајн акцелератор за пројекте за кризу и свет после кризе. На челу тог пројекта стоји актуелна председница државе Естоније Керсти Каљулаид, прва жена и најмлађа особа на тој функцији у историји земље.
