У међувремену, међутим, еуфорија је спласнула а исти ти медији почелису да објављују и критичке текстове о, како се наводи, лику и делу хрватске председнице.
Као пример се наводи писање бечког дневника Стандард, који је објавио портрет Грабар-Китаровић из пера дописнице Аделхали Волф под насловом ''Америчка отвореност, хрватски национализам'', у којем се подсећа да хрватска председница наредне године жели поново да победи на изборима и да је она и даље ''најпопуларнија политичка фигура у Хрватској''.
Подсећа се да је Колинда у кампањи обећавала да ће се иселити из виле на Пантовчаку, у којој је некад одседао Тито, ''али протокол то није дозволио''. Колиндин навијачки ентузијазам се описује као типично америчко понашање и наглашава да се делом школовала, а касније по дипломирању живела је у САД. Подсећа се и на њену каријеру у НАТО-у, током које се показала ''особом снажне воље и тврдоглавости'' те да је се у структурама овог војног савеза наводно називало ''SWAMBO'' што је скраћеница за ''она која мора да се слуша''.
''И као председница покушала је Грабар-Китаровић да прошири свој утицај, иако устав предвиђа да има овлашћења само код постављања амбасадора, шефова тајних служби и генерала. Због тога је било конфликата с владом'', пише Стандард и напомиње да је често у сукобу с премијером Андрејем Пленковићем ''који долази из исте странке, али је много либералнији од ње''.
Колинду се сматра припадницом десног крила ХДЗ-а и политичарком која ''воли да се поставит у заштиту војске и полиције, хода у маскирној униформи, против је хомосексуалаца, а позитивно се изразила о осуђеном ратном злочинцу Слободану Праљку''.
Све то се описује као ''политички проблематична страна Грабар-Китаровић'', која је поврх тога блиске контакте одржавала и са Здравком Мамићем, ''недавно због корупције осуђеним на шест и пол година затвора''.
. ''У Еуропској унији је критикују због веза с радикалним националистима у суседној БиХ. Меша се у тамошњу политику и тражи промену изборног закона у корист Хрвата у БиХ, од којих многи имају хрватски пасош и гласали су за њу", пише Стандард.
У свакодневици Колинда глуми "адвоката народа" која влади покушава да наметне одређене теме, сматра аустријски лист и констатује да се Колинда некад понаша као да ''у Хрватској постоји председничка демокрација''.
Тренутно покушава 'да игра министарку спољних послова из сенке'', а на СП-у у Москви је ''искористила телевизијске камере да се позиционира за реизбор следеће године''.
На крају се констатује да је Колинда део хрватског друштва које воли да слуша Марковића Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтву, те подсећају да га је она својевремено описала као омиљеног певача.
Британски часопис Проспект пак пише о ''комплексној политици фудбалског национализма Колинде Грабар-Китаровић'' и на самм почетку истиче да су популарне фотографије хрватске председнице у националном дресу ''пројектовале слику приземне и неформалне топлине која се иначе не повезује с међународним политичарима који прате спортске догађаје''.
Али, када се Колиндино понашање погледа кроз призму ''популизма и корупције, онда се оно види у другачијем светлу', наводи часопис.
Истиче се да већина гледалаца широм света уопште није свесна чињенице да је фудбалер Лука Модрић у Хрватској оптужен због лажног сведочења у корист Здравка Мамића, те да су само видели Колиндин ''топли, матерински загрљај Модрића у сузама''. Повезаност с фудбалском репрезентацијом је ''део политичке персоне Колинде Грабар-Китаровић од почетка'', чиме се надовезује на опседнутост првог хрватског председника Фрање Туђмана овим спортом.
''Туђман је хтео да фудбалери мобилизују јавност за његову државотворну идеологију'', констатује Проспект и додаје да се Колинда надовезује на то, вјшто користећи моћ слика и друштвене мреже за своју промоцију.
Колинда се често појављује у униформи, поигравајући се с позицијом женског лидера унутар политичког простора национализма који је већином резервирсн за мушкарце, наводи Проспект у својој анализи и истиче да је због тога сексистички критикована као ''барбика''.
Њено појављивање на СП-у део је ''бескрајне турнеје'' чији је циљ реизбор следеће године, а Колинда је у међувремену постала бренд у свету ''целебритy политике''; она је ''симболична кћи оца домовине која ће завршити његов посао'', пише британски часопис.
