Месецима уназад посланик у Европском парламенту Манфред Вебер и потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс важили су за најозбиљније кандидате за Јункеровог наследника, а Урсулу фон дер Лајен, немачку министраку одбране и блиску сарадницу канцеларке Ангеле Меркел, нико није ни помињао.
Међутим, како примећује ЕВБ, договором далеко од очију грађана, Немачка и Француска сагласиле су се да ће управо она бити та о којој ће се у уторак изјашњавати ЕП и која ће, вероватно, водити бриселску адиминистрацију у наредних пет година.
Таквим гестом европски лидери одлучили су да одбаце систем такозваних "водећих кандидата“ који је први пут уведен на претходним европским изборима 2014. године, као један од механизама да се ЕУ приближи грађанаима.
Према том принципу, свака европска партија пре гласања предлаже кандидата за председника ЕК, а на ову позицију долази представник оне партије која је добила највише гласова грађана, тако што га председници и премијери окупљени у Европском савету најпре номинују, а Парламент потврди.
"Принцип ''водећих кандидата'' - што се условно може превести као ''носилац листе'' био је стидљиви покушај Европске уније, пре свега Европског парламента, да демократизује изборе и целу ЕУ. Заиста, у бољим демократијама било би незамисливо да грађани бирају ''мачку у џаку'', то јест да дају глас странци, а ова да им онда на основу ''закулисних'' договора сервира неког ко уопште није био у игри", објашњава за ЕВБ новинар Дојче велеа Немања Рујевић.
На овај начин изабран је и садашњи председник ЕК Жан Клод Јункер 2014. године и то тако што га је ЕПП, на чијој листи је био први, некон што је освојила највећи број места у ЕП, Европски савет номиновао, а Парламент изгласао.
Међутим, Рујевић подсећа да принцип "водећег кандидата“ није уписан у оснивачке уговоре ЕУ и правно не обавезује никога. Стога, шефови држава и влада званично су задржали право да, попут свих изборних циклуса пре 2014, Европском парламенту предложе кога год они хоће.
"И то су сада и урадили, показујући колико држе до демократичности и транспарентности", истиче.
Да процедура избора "није била баш транспарентна“ приметио је и Јункер недавно рекавши да је он био први и последњи водећи кандидат, наводи ЕВБ.
