У питању је највећа сума која је икада затражена од једног шефа управног одбора у Немачкој. Како сазнају истраживачки новинари Зидојче цајтунга и јавних сервиса НДР и ВДР, концерн из Волфсбурга темељи захтев на томе што је тих милијарду евра могло да се уштеди да је Мартин Винтеркорн делао одмах чим је сазнао за манипулације, преноси Дојче веле.
Винтеркорн (73) је, према виђењу Фолксвагена, требало да дела 27. јула 2015. године када је на једном састанку сазнао детаље од криминалном софтверу уграђиваном у возила са дизел-мотором.
Тај софтвер је препознавао када је аутомобил на тестирању или техничком прегледу, а када у класичној вожњи на друму. Пречишћавање издувних гасова је радило само у "лабораторијским условима", док су на улици аутомобили емитовали штетне гасове вишеструко изнад дозвољених вредности.
Фолксваген сматра и да је Винтеркорн пропустио да "сместа истинито и потпуно" одговори на питања америчких контролних инстанци што је касније значило веће казне за ВЊ у Сједињеним Државама. Тамошњи контролори су обзнанили скандал 18. септембра 2015. године.
Чувени менаџер, премда ужива огромно богатство, није баш милијардер и толику одштету не би могао да плати из свог џепа, наводи ДЊ. Но, људи његовог ранга, чија је свака одлука тешка милионе или мијарде, имају закључена посебна осигурања за случај оваквих тужби.
Како сазнаје Зидојче цајтунг, такво осигурање Винтеркорн је имао у Цириху, али оно покрива највише петсто милиона евра. Предвиђено је за случај "несавесне повреде обавеза" које ВЊ пребацује бившем шефу.
Зачкољица је у томе што осигурања не покривају ништа уколико се, уместо несавесности, докаже намерна превара. Средином септембра пред Земаљским судом у Брауншвајгу почиње процес против Винтеркорна баш због преваре.
Надзорни одбор ВЊ-а тражи паре од још четворице менаџера који су водили Ауди и Порше, марке које припадају концерну из Волфсбурга. Њихови адвокати сада ћуте, али су до сада сви негирали уплетеност у скандал.
Чак и ако би Фолксваген добио за право, и менаџери морали да плаћају и из приватне својине, не треба да страхују да ће остати са минималцем у џепу. То показују ранији случајеви са менаџерима Сименса, Дојче банке и других концерна који су задржавали велики део иметка, додаје се у тексту.
Рецимо, када је Ролф Бројер, бивши шеф Дојче банке, у једном интервјуу оцрнио клијента и медијског магната Леа Кирша, банка је морала да плати скоро милијарду евра одштете. Бројер је томе приложио свега 3,2 милиона евра, а то једва да је била трећина његовог иметка.
Бившем шефу ВЊ-а Винтеркорну такође не иде лоше у пензији. Док је радио, приходовао је 17 милиона евра годишње што је био рекорд међу немачким менаџерима. Пензија коју му исплаћује фирма износи 3.100 евра – дневно.
Винтеркорн годинама понавља да није имао појма шта се дешава у фирми, то јест да дизелаши емитују 35 пута више азотних оксида него што је дозвољено. Пред анкетним одбором немачког парламента је рекао да не зна зашто га његови људи о томе нису обавестили. Више бивших колега другачије се сећа дешавања – тужилаштву у Брауншвајгу рекли су да је Винтеркорн све знао у јулу 2015.
Колико се до данас зна, концерн је манипулисао вредностима издувних гасова у око једанаест милиона дизел-возила између 2008. и 2015. године. До данас је ВЊ платио 32 милијарде евра казни и одштета због тога.
