Након Хрватске, најнижи ниво поверења у Владу и парламент је у Великој Британији, следи Бугарска, у којој парламенту верује само 17 одсто грађана, али је знатно веће поверење у владу, око 25 посто.
Очекивано, највеће је поверење у државу у најразвијенијим чланицама попут Данске, Финске, Низоземске и Луксембурга.
Како се наводи, шта је узрок ниског поверења Хрвата у државу, не треба превише објашњавати, с обзиром на то да стручњаци годинама упозоравају како висока перцепција корупције има разоран учинак на поверење у институције.
Хрвати притом за корупцију најодговорнијима сматрају политичке странке, а поразним резултатима Евробарометра сасвим сигурно су придонели и нови политички трендови, попут непринципијелне парламентарне већине окупљене око коалиције ХДЗ-а и ХНС-а, коју на животу одржавају пребези из СДП-а и Бандићеви "жетончићи", пише лист.
Такве комбинације подгревају сумње у политичку корупцију, на којима се јављају и расту популистички покрети који живе од критике странака "маинстреама".
У програмима таквих популистичких странака и покрета редовно је и критика ЕУ, међутим резултати Евробарометра показују да грађани по том питању баш и не деле њихов став.
Поверење у саму ЕУ има 46 одсто Хрвата, дакле готово три пута више њих него што их исказује поверење у Владу и Сабор.
Вечерњи наводи оно што би још могло у резултатима да забрине Владу и премијера Андреја Пленковића јесте однос грађана према заједничкој валути, будући да се више од половине анкетираних у Хрватској изјашњава против увођења евра.
За увођење евра изјаснило се 42 одсто грађана, док је њих 54 посто против, пише лист.
