Обични Хрвати католици су свој гнев према Фрањи већ издашно просули по друштвеним мрежама и у коментарима чланака на порталима, а Индекс с тим у вези констатује да мржња коју они притом изражавају према папи Фрањи може се упоредити само с мржњом каквој је изложен, на пример, лидер Самосталне демократске српске странке у Хрватској и лидер СНВ, Милорад Пуповац.
Гордана Духачек у ауторском тексту за Индекс каже да папа Фрања не само да је, како наводи, де факлто најавио да ће се на канонизацију ултимативног јунака хрватског ултраконзервативног католичанства још дуго чекати, него и да она зависи од става Српске православне цркве, омиљеног непријатеља Хрвата католика, којег не подносе не зато што је јако различит од њих, него зато што су "запањујуће слични".
За разлику од остатка света, каже ауторка, реформаторски настројени папа Фрања није никада био претерано омиљен међу хрватским католицима, ни приближно као његови претходници.
"Фрања је за средњу струју Хрвата католика од почетка свог понтификата саспектни левичар који заиста покушава да проповеда љубав и толеранцију, а њима су увек били дражи папе који се баве ширењем непријатељства и формалног ауторитета Католичке цркве".
Фрањи се, додаје ауторка, замерало и што системски заобилази Хрватску.
Папа је, наиме, радије путовао у Босну и Херцеговину и то у, како наводи, хрватским националистима омражено Сарајево те је и тамо проповедао о помирењу и малтене, братству и јединству, уместо да је затражио оснивање трећег ентитета за Хрвате у БиХ.
"Посебан шок је изазвала одлука папе Фрање да ће с представницима СПЦ-а основати комисију која ће се бавити улогом Степинца у Другом светском рату и тиме треба ли он бити проглашен свецем Католичке цркве, што је пројект у који се међу Хрватима католицима кроз године уложило неизмерно много труда", наводи ауторка и додаје да супротно томе, Католичка црква у Хрвата се, каже, воли сама себе да описује као Степинчеву цркву, што је прилично бизарно, ако се зна да је темељ католичанства универзализам, односно да не постоје аутокефалне католичке цркве.
Ипак, и тада се могло још наћи каптолских моћника који ће оправдавати Фрању, објашњавајући да СПЦ не може зауставити Степинчеву канонизацију, али након папиних најновијих изјава сасвим је јасно да ће се Хрвати католици морати још начекати до проглашења Алојзија светим, пише Духачек.
Један од кључних медијских "мегафона десно-клерикалних ставова, колумнист Ивица Шола", од почетка Фрањиног мандата писао против њега, али је прошле године кренуо са жестоким фронталним нападима и немилосрдним инвективама у серији хистеричних текстова.
"У марту 2018. је констатовано да је “модел Цркве папе Фрање историјски фалсификат и хереза”, у јулу је папу оптужио да око себе гради култ личности, у септембру се згражао што папа Фрања “склапа савез с (нео)марксистима у борби против сиромаштва”, а у јануару ове године је написао да “више није јасно води ли Цркву папа Фрања или Сорош”.
Папи Фрањи су Хрвати католици замерили и то што је иронисао феномен наводних указања Исусове мајке Марије у Међугорју у БиХ, на чему су херцеговачки фрањевци од почетка 1980. до данас изградили милонску индустрију.
