Кинез који је викао за Дом спремни: Увек кажем "убиј Србина“

Имотска крајина на велико извози младост и памет, али зато увози половне кинеске усташе.
1
Фото: Youtube/Slobodna Dalmacija

Сзе Јат Лунг, 43-годишњи становник Хонг Конга, и његов 16 година млађи пријатељ већ три месеца живе у унајмљеном апартману у околини Имотског. Обојица су незапослена. Повремено конобаре у родном крају. Сзе је давно радио као учитељ кинескога језика.

Млађем је име Нико Чанг. Пре се Нико звао некако другачије. Прекрстио се због љубави према Крањчару. У дресу репрезентације дочекује нас на улазним вратима собе док је Сзе Јат Лунг у притвору.

Зашто? - питате се. Јуче је насред џаде викао "ајмо, ајмо усташе" пред неком децом, па су му они показивали колики је кукуруз нарастао, а он им је одздравио.

Лунгу је ово трећи пут да има посла с имотском полицијом.

Пре пар дана снимили га неки студенти како у угоститељском обрту, нимало симболична назива "Адолф", виче "За дом спремни". Привело га. Казнило.

Тристотињак куна, ако смо добро разумели. Нешто раније, махао је Јат Лунг насред трга једноипометарском заставом ХОС-а коју је својим рукама израдио. Поред грба додао криж и велико "У". Па да неко каже да Кинези нису Хрватине.

Прича нам све то, елем, његов алкарски момак Нико, док онако успут заврће рукав и показује десну подлактицу.

Тетовирао је "За Дом Спремни". Лани, у љето, у једном сплитском салону.

Ми му на то говоримо да се не пише у нас свака реч великим словом, али одмах га тешимо како доста Хрватица тетовира кинеске знакове. Ко зна што ли тек тамо пише. Можда кинеско "У", говоримо необичном Крањчару, али њега то баш и не занима.

Важнија му је, каже, симболика.

Јер он би волео себе назвати усташом. Криво му је само да се није родио у право време на правоме месту.

Воли он и певати и викати разне пароле, али је, каже, опрезнији од пријатеља.

То је схватио у ова три месеца колико бораве у Имотском. Притом су доста хрватских речи научили, али смо ипак разговарали на енглеском језику. Спознали су успут оба, казаће, да нимало не воле Загреб.

- У Имотски смо дошли искључиво због усташа. Овде је основа идеологије како је Хрватска постала независна од Југославије. Дошли смо видети како усташе заправо изгледају. Неки се овде називају усташама, а нису убице, већ обични људи који воле Хрватску.

Знате ли да су усташе убијали људе, организирали логоре, децу и жене нису штедели…?

- Да, па… Ех. Рекао бих, придружили су се нацистима у Другом светском рату. Али, током Домовинског није то била та прича. Они су само група људи који воле Хрватску. А ту је и наш стари хрватски поздрав, "Get ready for your country" – учи нас нервозни Нико, узима мобител, гледа вријеме. Већ два сата Лунга нема.

Није то чудно, каже, први пут кад су га привели, преноћио је у ћелији. Док чекамо хоће ли се појавити, Нико показује насловницу њихових новина "Apple Daily", где се види Лунг и застава ХОС-а.

Фотографија је снимљена на завршници Светског ногометног првенства. Целу насловницу посветили су Хрватима новинари из Хонг Конга. Каже Нико, та љубав је немерљива. Повлачи паралелу Југославија – Кина:

- Живим у Хонг Конгу. Кроз повест смо били британска колонија. Сад смо, рекао бих, кинеска колонија. Идеја је слична. Кина и Хонг Конг као Југославија и Хрватска. Пре смо имали слободу говора, могли смо што смо хтели, али сада Кина све контролише. Шаљу нам Кинезе у Хонг Конг. Не допуштају нам да говоримо свој језик. Они говоре мандарински. Увели су га у све школе. Желе убити нашу културу – тумачи младић, успут додаје како "ни усташе нису расисти".

- Овде у Имотском људи кажу да више не мрзе Србе. Како су онда расисти? - пита он сад нас, а тек што смо заустили, на вратима се створио његов сународњак, од главе до пете у коцкасто одевен, са сузама у очима.

- Избацили су ме! Депортирају ме! Из моје Хрватске… - нариче Кинез улазећи у апартман, граби с кревета велику заставу, излази испред врата и почиње певати "Лијепа наша домовино".

То је, дакле, Лунг.

Кад се рукује с људима, каже да му је име Деми, а иза леђа га зову Тамагочи. Је ли Деми од Деми Мооре, нисмо питали, али ионако је кинески хосовац имао штошта занимљиво рећи.

- Отказали су ми визу… – зајецао на крају песме. Мора отићи у идућих десет дана. Може се вратити тек за три месеца.

- Ма знам ја законе. Знам ја. Али само дизање деснице је илегално! А како ћу се ја контролисати ако мене неко тако поздрави, морам му узвратити, јаче је од мене… - емотивно ће Деми.

У Кини то стално ради. Нема никаквих проблема. Да нас увери, пустио нам је неколико снимки.

- Ево, погледајте. Кад смо на СП-у победили Енглеску, носио сам ову заставу ХОС-а по улици и викао сам све што вичем овде, "ој Хрвата мати мила, за дом спремни, нитко не зна где се скрио Анте Готовина…" Кад хрватски играчи дођу у Хонг Конг играти, ми им с трибина вичемо "уби, уби Србина" и они нама одговарају, али ја не разумијем зашто је овде то проблем? – видљиво ће шокиран Деми. Обожаватељ је, каже, "усташа од деведеспрве".

Како, зашто? Због чега?

- Зато што се дивим како једна мала земља може бити тако храбра. Други светски рат, хтели су независност. То је сан људи из Хонг Конга. Ми мрзимо Кину. Ко Србију је мрзимо. И ми желимо неовисност. Али немамо ту хрватску храброст. Ваша акција Олуја ме инспирирала. Та идеологија. Питат ћете ме зашто Имотски. Зато што је ту душа Хрватске. Усташе су можда некад били симбол зла, али ми се фокусирамо на Домовински рат. Национализам.

А је л' ви онда мрзите све Србе?

- Ма наравно! Увијек кажем "убиј Србина!". И у Хонг Конгу. Вичемо на трибинама.

Аха. А… Зашто ви мрзите Србе?

- Зато што… - шокирано ће Лунг, видљиво увређен, штовише згрожен нашим питањем – зато што се још нису испричали за све што су нам направили.

Вама?!

- Нама Хрватима. Агресори! Желе да ми заборавимо повест. Да заборавимо – упорно ће Кинез, а Нико седи на рубу кревета и потврдно клима главом. Погледају се. Осећамо њихову бол. Срби Кинезима не дају да забораве своју прошлост.

Јесте ли ви нацист?

- Нисам. Мрзим Кинезе. Мрзим кинеске мигранте.

Јесте ли расист?

- Ма нисам расист. Не мрзим ја људе по боји коже или вјероисповијести. Ја сам десничар. Поносно то кажем. "Right winger." Десно. Десно, десно. Смије ли се то рећи у Хрватској? – без трунке зафрканције пита нас Кинез и салутира руком у зраку. Сад ми питамо њега је ли то нацистички поздрав. Тврди да није.

А да је рат у Хрватској сутра, бисте ли ишли?

- Исти час! – повиче Кинез. Вели, то је ствар здравог разума.

Још нас је само занимало што каже на наш луцкасти предлог да остави те мучне ствари у прошлости.

- То није добро. Није. Не смеју се такве ствари заборављати. Мени у Хонг Конгу говоре да сам луд, да нисам Хрват, али моја страст према Хрватској је истинита.

За крај су нас испратили песмом о Анти Готовини. Све на добро увежбаном језику. Уче. Каже Деми: "I read Слободна Далмација сваки дан by internet." Ето, замислите то.

(Слободна Далмација, Андреа Топић)

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести