Истраживање које је Институт спровео у склопу пројекта “Превенција коцкања међу младима” показало је да деца већ са 12 година почињу да коцкају, док се неретко та зависност повезује с другим ризичним понашањима у смислу да млади позајмљују или краду новац ради клађења.
“Истраживањем је обухваћено око четири одсто укупног броја деце узраста од 16 до 19 година (1.258), јер су деца у трећем разреду наведене старосне дистрибуције. Притом је највећи број испитаника имао 17 година с обзиром на то да су ученици трећег разреда доминантно тих година. Истраживање је показало да 48,3 одсто ученика никад не игра на срећу, док се 42,3 ученика коцка, а 94 средњошколца често упражњава ту врсту забаве. Подаци добијени истраживањем показују да је коцкање или клађење статистички значајно чешће присутно код испитаника мушког пола, међутим, подаци показују и да готово свака трећа девојка то ради. Из добијених резултата се може видети да значајна разлика у распрострањености коцкања клађења постоји између општина на југу у односу на општине централног и северног региона. У општинама на југу клађење је распрострањеније у односу на општине централног и северног региона и биљежи се статистички значајна разлика у заступљености те појаве. Клађење је најраспрострањеније у општини Бар 65,7 одсто, затим у Херцег Новом 59,9, док је заступљеност у општинама централног и сјеверног региона заступљена у сличним вредностима, па је у Беранама износила 48,7, у Подгорици 47,9 и Бијелом Пољу 46,3 процента”, подаци су из истраживања Института.
Из Института наводе да су резултати истраживања показали да је највећа распрострањеност коцкања међу испитаницима који похађају стручну четворогодишњу школу и износила је 58,2 одсто.
“Истраживање је показало да код испитаника који похађају трогодишња стручна занимања распрострањеност износи 45,4, док у гимназијама 49,1 ученика коцка. Од свих понуђених игара на срећу, испитаници су навели да у највећем броју упражњавају клађење у кладионицима, односно 40,5 одсто ученика, гребалице и срећке на отварање 20 одсто испитаника, виртуелне игре 20,3, лото 19 одсто, игре на аутоматима 13,4, флипер за новац 11,7 и картање за новац 9,9 процената. Испитаници који су навели да су у последњих мјесец играли на срећу (укупно су одговарала 852 ученика), навели су да су уложили, за наведени период, до три хиљаде еура, при чему је просјечна вредност издвајања око 29 евра. Истовремено, њих 820 је навело да су, у истом периоду, у играма на срећу остварили добитак до три хиљаде, са просечно приказаном вриједношћу од 92 евра”, наводе у истраживању.
