Овим би се омогућио трансфер средстава из богатијих земаља онима којима је најпотребније, и то новцем који би цела Европска унија позајмила заједно, што су два фактора која одскачу од немачких "централних уверења", каже француски економиста и бивши саветник француске владе Жан Писани Фери.
Предлог ће бити укључен у план који је сачинила Европска комисија, који би требало да буде завршен до 27. маја.
У Немачкој неће бити популаран, а можда ће помоћи популистичким противницима са крајности политичког спектра. Али Меркел је у сумрак своје дуге политичке каријере ставила интересе Уније од 27 чланова испред својих домаћих брига, пише њујоршки лист.
Предлог је, како се наводи у тексту, јасно препознавање претње коју је донела пандемија, чија се свеобухватна економска последица није још осетила, и покушај да се превазиђу продубљујуће поделе у Европској унији - између штедљивог севера и опустошеног југа, између Брисела и централноевропских ауторитарних влада - око начина како да се реагује.
Како Нујорк тајмс пише, ово такође одражава чињеницу да, наком што је Британија отишла из блока, Немачка и Француска - две веома различите земље које представљају највецћу и најмоћнију европску економију - сада имају више простора да се наметну ако пронађу заједничку основу. Кад се они договоре, обично воде за собом и остале државе чланице.
"Они су се удружили јер су на врло различите начине и Макрон и Меркел модерни, рационални лидери који су схватили колико је важно и штетно све ово“, каже Натали Точи, саветница Европске уније и шефица италијанског Института за међународне послове.
Штетно је не само за Европску унију у целини, већ и за њихове две земље, које зависе од остатка Европе за трговину - чак ни богатији север не може преживети без радне снаге и потрошача југа, констатује Њујорк тајмс.
Ипак, иако се највише пажње посветило поделама север-југ, опозиција такође може доћи из земаља чланица централне и источне Европе. Упркос томе што су били лакше погођени пандемијом, њихове мање економије најтеже су погођене падом потрошње у остатку Европе.
Те ће земље оклевати да пристану да толико европске помоћи - за коју ће на крају морати да плате - оде у јужне земље које су богатије од њих, пише Њујорк тајмс позивајући се на европског дипломату.
Разапета између сиромашнијих јужних држава које је вирус најтеже погодио, попут Италије и Шпаније, које желе европску подршку у виду грантова, и богатијих северних држава које уместо тога одбацују колективни дуг и фаворизују кредите, Комисија се нашла у незавидној ситуацији, наводи се у тексту.
Неизбежни су дуги преговори пре него што државе чланице коначно једногласно усвоје било који предлог, али добро упућене европске дипломате верују да ће коначни резултат, упркос противљењу Аустрије, Шведске, Данске и Холандије, вероватније бити фаворизовање грантова уместо кредита, уз отплату било којег новог европског дуга после 2027. године, закључује лист.
