Грчка, која покрива око 40 посто својих годишњих енергетских потреба руским гасом, и гледа на гас као транзиционо гориво јер повећава коришћење енергије из обновљивих извора, производила је мале количине нафте у прошлости и настијала је да истражи свој потенцијал угљоводоника.
Међутим, ниске цене сирове нафте у претходним годинама, прелазак на зелену енергију и недостатак политичке воље зауставили су грчке планове истраживања.
Премијер Мицотакис је рекао да Грчка тежи да постане произвођач гаса и чвориште за складиштење и транзит гаса ка остатку Европе, додајући да земља има циљ да до 2023. године има јасну представу о томе да ли има резерве гаса које би могла да искористи, те да има назнаке потенцијалних резерви гаса, што владу чини "оптимистичном", преноси Ројтерс.
"Ако имамо значајне резерве гаса, наш увоз ћемо заменити нашим националним богатством", поручио је грчки премијер на састанку са државном комисијом за угљоводонике и руководиоцима енергетске индустрије.
Навео је да ће убрзање експлоатације националних енергетских ресурса омогућити земљи да "ако будемо имали среће и ако имамо експлоатибилна поља природног гаса, повећамо енергетску независност и нашу енергетску сигурност“.
Ова промена у енергетској стратегији Грчке, према његовим речима, неће поткопати планове везане за повећање производње е зелене енергије и смањење емисије угљеника за 55 одсто до 2030. у складу са циљевима ЕУ.
„То је једноставно алтернативни пут ка истом циљу“, рекао је он.
