Све земље ЕУ, осим Пољске, сложиле су се прошлог месеца да би требало да трансформишу своје економије у наредних 30 година како би се бориле против климатских промена и осигурале да не емитују више угљен-диоксида него што апсорбују.
Европљани сматрају трајне климатске промене највећим изазовом с којим се суочавају, закључак је истраживања Европске инвестиционе банке који је објављен у уторак, преноси агенција Ројтерс.
Пољска није ставила свој потпис на документ којим је као циљ постављена неутрална емисије штетних гасова до 2050. године, тврдећи да су њен енергетски систем и економија превише зависни од угља и лигнита да би у том року извели такву транзицију.
У покушају да наведе Варшаву да се прикључи осталим чланицама, Европска комисија је раније ове недеље објавила детаље Фонда за праведну транзицију.
Циљ је да се генерише 100 милијарди евра за улагања у регионе с највећом емисијом ЦО2 и са највише запослених у делатностима повезаним с фосилним горивима.
Пољска и Немачка, које су највећи индустријски емитери у ЕУ и имају највећи број таквих радних места, добиће око 40 одсто укупних средстава фонда, према документу Комисије.
Пољска је изразила задовољство због фонда, наводећи да је предлог ЕУ о његовој расподели показао да је ЕУ препознала њихову специфичну ситуацију.
"Ово разумевање нашег става је... врло добра вест за Пољску", изјавио је данас премијер Матеуш Моравјецки на конференцији за новинаре у Прагу.
Пољско министарство за климу саопштило је да чињеница да земља није потписала циљ о климатској неутралности до 2050. године не значи да ће Варшава одустати од трансформисања своје економије ка ниској емисији, већ да ће то постићи властитим темпом.
Средства транзиционог фонда од 100 милијарди евра, током седам година, обезбедиће се повлачењем малог износа јавног новца из буџета Европске уније, од 7,5 милијарди евра, с циљем да се, покривањем најризичнијих делова пројеката, привуку много већи износи приватних инвестиција.
Од 7,5 милијарди евра, Пољска ће добити максималну квоту од две милијарде евра, а на другом месту је Немачка са 877 милиона.
Када "климатски" фонд буде ојачан приливом новца из Фонда за регионални развој и Социланог фонда ЕУ, као и новцем који су националне владе обавезне да дају по правилима ЕУ, пољски износ ће порасти на око 7,7 милијарди евра, а немачки на 4,6 милијарди, а када се придруже и приватни инвеститори средства за Пољски ће скочити на 27,3 милијарде евра, а за Немачку на 13,4 милијарде .
