Како лист наводи, на овакве мере руску страну је натерала одлука Вашингтона да не врати имовину руске амбасаде у Вашингтону која је заплењена у децембру 2016. године, преноси Интерфакс.
Ово питање остало је нерешено и након састанка председника Русије Владимира Путина и председника САД Доналда Трампа у Хамбургу, наводи се у чланку."Известија" пишу да је, након одржаних разговора двојице лидера на маргинама самита Г20, где је о теми дипломатске имовине такође било говора, постало јасно да САД нису саопштиле да имају план за решавање кризе.
У тим условима, наводе извори листа, Русија је принуђена да одговори реципрочно, односно да протера 30 службеника америчке дипломатске мисије и уведе реципрочне санкције према америчкој имовини у Русији.
Москва је саопштила и да не жели да уведе овакве мере, али да не може да остави без одговора непријатељски акт Вашингтона.
"Постоји прелиминарни договор о одржавању састанка у Санкт Петербургу са замеником државног секретара САД Томасом Шеноном. Ако ни тада не дође до компромиса, мораћемо да се одлучимо на овакве мере", прокоментарисао је за "Известија" представник Министарства иностраних послова Русије.
Администрација бившег председника САД Барака Обаме је крајем децембра 2016. године увела санкције против девет руских институција, компанија и физичких лица, укљуцујући ГРУ и ФСБ, због наводног "мешања у изборе и притиска на америчке дипломате који раде у Русији".
САД су забраниле приступ стамбеним комплексима, тзв. "сеоским викендицама", сталног представништва Русије у Њујорку и амбасаде у Вашингтону, који су дипломатска имовина. Такође, 35 руских дипломата окарактерисано је као "персона нон грата".
