"Од почетка јуна били смо сведоци шумских пожара без преседана у региону Арктика", рекла је портпаролка Светске метеоролошке организације Клер Налис на редовној конференцији УН у Женеви.
Само у том месецу, како је рекла, ови пожари изазвали су емисију 50 мегатона угљен-диоксида што је једнако емисији угљен-диоксида у Шведској за годину дана.
Ово је више него што су изазивали арктички пожари у истом месецу између 2010. и 2018. заједно, преноси Ројтерс.
"Шумски пожари су чести на северној хемисфери између маја и октобра, али ове године били су необичних размера и интензитета", додала је она.
Већина пожара догодила се у америчкој савезној држави Аљаска и у руском Сибиру, али и један у Алберти у Канади који је захватио површину од 300.000 фудбалских терена или једног Луксембурга.
На Аљасци је од почетка године до сада било више од 400 шумских пожара, а сваки дан избије по један нови.
У Сибиру је температура у јуну била виша за скоро 10 степени од просека, док је на Аљасци ово био други најтоплији јун, а 4. јула измерено је чак 32 степени.
"То није време типично за Аљаску", рекла је Налис.
У Фербанску на Аљасци овог месеца забележено је највеће загађење ваздуха на свету због чега су становници морали да остану у својим домовима.
