У пандемији су старије особе међу најризичнијим групама, али како показују подаци, најстарији се вакцинишу мање.
Стопа вакцинације увелико пада с бројем година, тако да је међу онима старости између 65 и 69 невакцинисано 33,01одсто, док је чак 46 одсто невакцинисаних старости од 85 до 89 година, а преко 56 одсто је невакцинисано између 90 и 95 гпдина.
Невакцинисано је 64,75 одсто особа старости између 95 и 99 година, а њих је у здравственој статистици 5058, као што се није вакцинисало ни 77,6 одсто оних најстаријих, са сто година и више којих је према подацима здравственог система 634.
Старија популација међу првима је и сада када многе земље крећу са имунизацијом бустер дозом, јер је управо њихов имунолошки систем слабији него код млађих људи.
"Особе између 60 и 80 година воде још увијек активан живот, чувају унуке, имају више контаката с радно активним становништвом и важно им је да се заштите. Старије особе више бораве код куће, многи од њих вероватно мисле да су заштићени управо зато што нигде не иду. Старијем становништву у руралним подручјима теже је да дођу до имунизације, осим ако здравствени радници не дођу код њих да их вакцинишу, каже др епидемиолог Дијана Мајер.
Подаци о имунизацији старијих од 65 година по жупанијама и ординацијама говоре о различитом обухвату старијих особа.
Најлошије стоји Личко-сењска жупанија, међу 1878 људи старости између 65 и 79 година тамо се није вакцинисало чак 43,88 одсто, као ни више од пола популације од 80 до 84 године, тачније њих 51,36 одсто од укупно 2062.
