Истраживачи су управо указали на неуспех политичких и пословних лидера да предузму значајне мере како би ублажиле утицај климатских промена.
Како су навели, пандемија корона вируса, која је однела више од милион живота на глобалном нивоу и заразила најмање 37 милиона на свету, разоткрила је неуспех готово свих нација да спрече талас смрти и болести упркос константном понављању упозорења стручњака.
Подаци говоре да је између 2000. и 2019. године било 7.348 великих природних катастрофа, укључујући земљотресе, цунамије и урагане, а који су однели 1,23 милиона живота и оставили последице на 4,2 милијарде људи и резултирали глобалним економским губицима од 2,97 милијарди долара.
Како је истакнуто, то је готово двоструко више од 4.212 катастрофа које су забелжене од 1980. до 1999. године.
Велика већина тих катастрофа била је повезана с климом, а истраживачи су пријавили велики број поплава, олуја, суша, врућина, урагана и шумских пожара у последњих 20 година, те да су се они у том периоду значајно повећали.
Нагли пораст тих катастрофа повезан је с порастом глобалних температура за које научници кажу да повећавају учесталост екстремних временскиг прилика.
Збуњујуће је што свесно настављамо да сејемо семе сопственог уништења. Заправо је све о начину управљања, уколико желимо да спасимо ову планету од пошасти сиромаштва, даљег губитка врста и биодиверзитета, експлозије урбаног ризика и најгорих последица глобалног загревања, навели су из УН-а.
Азија је у највећој мери била погођена климатским катастрофама у последњих 20 година и на том подручју потврђено је 3.068 таквих случајева у периоду између 2000. и 2019. године.
У том временском периоду је у САД забележено 1.756 климатских катастрофа и 1.192 у Африци.
Најгоре погођена земља у последње две деценије је Кина, чему доприноси 500 регистрованих природних катастрофа, а у САД их је било 467.
Међу најсмртоноснијим, које се сматрају огромним катастрофама, страдало је више од 100.000 људи и реч је о цунамију у Индијском океану 2004, циклону Наргис у Мјанмару 2008. и земљотрес на Хаитију 2010. године.
У извештају је споменуто да је постигнт одређени успех у заштити рањивих заједница захваљујући бољим системима упозоравања и одговора.
Агенције за управљање катастрофама у земљама попут Бангладеша и Индије спасиле су многе животе бољом спремношћу за циклоне и поплаве.
Међутим, истраживачи су позвали земље да учине више на јачању управљања ризиком од катастрофа и на бољој припреми за будуће климатске катастрофе, преноси портал Кликс позивајући се на текст Си-Ен-Ен.
Тренутно постоји претња да температуре у свету порасту за 3,2 степена и више, осим ако индустријске земље не могу драстично да смање емисију гасова стаклене баште.
Тај предвиђени пораст температуре довољан је за повећање учесталости екстремних климатских догађаја широм света, наведено је у извештају.
Сходно томе, емисије штетних гасова требало би да се смањи за најмање 7,2 одсто сваке године у наредних десет година како би се постигао циљ од 1,5 степени договорен Париским споразумом.
Видели смо мали напредак у смањењу климатских поремећаја и деградације околине. Да бисмо искоренили сиромаштво и смањили утицаје климатских промена, јавно добро морамо ставити изнад свега осталог, поручио је генерални секретар УН-а, Антонио Гутереш.
