Законом се утврђује имовинско право државе над верским објектима који представљају културну баштину Црне Горе која је, како се наводи, кроз векове грађена и стицана од јавних прихода државе.
Међутим, ако било која верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати, пренео је погорички портал ЦдМ.
Свако спорење у вези власништва над верском имовином биће решавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу са важећим законима у Црној Гори.
У иновирани текст Педлога закона су у целости унете и интегрисане све препоруке Венецијанске комисије.
Реч је, наводи портал, о изузетно либералном закону, који обезбеђује виши степен слободе мисли, савести и вероисповести и значајно виши степен права и слобода него било који закон из ове области у нашем окружењу. Наводи се и да утврђени Предлог закона гарантује пуну слободу вероисповести свим верницима и равноправан положај свих верских заједница у Црној Гори, као и пуну слободу уверења свим оним грађанима који нису верници.
На основу препорука Венецијанске комисије, иновирани текст Предлога закона је додатно унапређен и прецизиран, између осталог, и изменом којом се недвосмислено утврђује да ће свако спорење у вези власништва над верском имовином бити решавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу са важећим законима у Црној Гори.
Такође, у прелазним и завршним одредбама, прецизира се да верска заједница наставља са коришћењем одређеног културног добра и након уписа права државне својине над том имовином, до одлуке државног органа надлежног за одлучивање о државини, коришћењу и располагању овим објектима и земљиштем.