Акт није имао подршку републиканаца, а демократе, иако имају тесну већину, нису успеле да закон ставе на гласање због правила флибастер - које захтева да се о томе сагласи 60 сенатора.
Демократе су хтеле да укину или измене то правило, али за то нису имале подршку двоје сенатора из своје партије, преноси Глас Америке и додаје да овај закон, важан за америчку администрацију, није прошао Сенат на годишњицу мандата Џоа Бајдена.
Упркос дугорочним преговорима, двоје демократских сенатора није променило мишљење о укидању или промени филибастера: сенатор Џо Менчин из Западне Вирџиније и сенаторка Кирстен Синема из Аризоне.
Председник је, међутим, поручио да није обесхрабрен и обећао да ће истражити сваку опцију како би се "изборио за демократију".
Организације за људска права упозоравају да је закон о бирачким правима потребан јер савезне државе, које воде републиканци, усвајају законе који отежавају гласање одређеним групама људи, попут Афроамериканаца.
Бајденов Закон о бирачким правима предвиђао је да дан избора буде нерадни дан, омогућавао рано гласање и гласање поштом - посебно популарно током пандемије - и дао овлашћење Секретаријату за правосуђе да интервенише у државама које су познате по опструкцији гласања. Предлог је усвојен у Представничком дому Конгреса.
