„Дневник” у вишевековном селу

Photo
Војводина „Дневник” у вишевековном селу – Шатринци: Кад има људи, нађу се и паре
- Прво и основно, када дођете у нечију кућу, ред је да вас питају шта бисте пили... Значи, могу да скувам чај од свега и свачега: имам од кантариона, имам моју домаћу липу, имам лишће црног дуда, имам од смокве, има свашта, чак и кукурузно! Имам домаћу зову, ја правио пре две године. И још нешто, ја сам најбољи кувар домаће супер! Имам литру, литру и по од гуске и барено што иде уз то. Иначе, кад кувам супе, ја измешам, па ставим и кокошке или петка, јунетине... Моји рођаци сипају по два-три пута, а мој унук од пет година пре неки дан сипао пет пута, не може да се наједе - поносан је на своје кулинарско умеће наш домаћин Борко Вуковић, некадашњи председник Шатринаца, сав важан показујући нам црвени дрес с натписом „Дневник“ који је добио још пре четири деценије од тадашњег уредника. - Дакле, прво хладне воде, па да кренемо на причу...
Војводина „Дневник” у вишевековном селу - Шурјан
СЕЧАЊ: Ако нам дозвољавате да будемо субјективни, онда ћемо вам рећи да је Шурјан село из снова! То месташце у општини Сечањ, које броји једва 200 људи, изгледа као најлепша оаза коју је могуће пронаћи у нашим крајевима.
Војводина Дневник у вишевековном селу – Чуруг: Гостољубиви, с ожиљцима историје, контраши…
О Чуругу би се, вала, могло писати у наставцима... Па чак и кад би се имало довољно простора, опет постоји дилема - чиме почети, а чиме завршити предање о том месту у жабаљској општини.
Photo
Војводина „Дневник” у вишевековном селу: Адорјан
АДОРЈАН: Село од хиљаду становника по имену Адорјан, у општини Кањижа, налази се на лепом месту крај Тисе која не прети поплавама, а довољно је скрајнуто с главног пута па му не прете ни путници (зло)намерници. А мештани, осим што су сложни, поприлично су вредни и радни, што се да приметити од тренутка како крочите у њихово насеље.
Војводина „Дневник” у вишевековном селу: Крушчић
КУЛА: Протеклих дана романтичну зимску идилу, упркос прогнозама, заменило је зубато сунце које нам је Крушчић, село у општини Кула, приказало у светлу у ком нисмо очекивали да ћемо га упознати. Надајући се да ћемо затећи беле и ушушкане улице као с разгледница, дочекале су нас сенке огољеног дрвећа по влажном, понегде и клизавом асфалту, али све то није могло да умањи лепоту тог бачког, скоро забаченог и заборављеног села кроз које пролазе само они који су на путу неке мисије.
EUR/RSD 117.1474
Најновије вести