- Они сами рециклирају отпад, а задатк и обавеза локалне самоуправе је да им обезбедимо начин рециклаже, те тако грађани добијају вреће за одлагање рециклажног отпада, и то највише ПЕТ амбалаже, која се најчешће и користи - тврди Симић. - Просечно, грађанин Бачког Петровца једну флашу дневно одложи у отпад, а нама је важно да то не заврши на депонији, нити било где друго, осим у рециклажном отпаду, зато је комунална фирма и обезбедила вреће за одлагање и за ПЕТ амбалажу, папир и други отпад. Постоји календар и сваки дан се односи друга врста отпада, али да грађани не би чекали или ако имају већу количину отпада, имамо и рециклажна острва.
Рециклажа у Бачком Петровцу уведена је 2016. године и до дан данас, према Симићевим речима, то добро функционише.
-Не могу да тврдим да сто одсто становништва рециклира, али близу смо. Нема куће која се није одазвала на рециклажу. Да ли становници стварно изрециклирају стопроцентно, то не можемо да знамо. Много комуналног отпада заврши на сметлишту, није обрађен и не можемо да знамо да ли се у њему налази неки отпад који би требао да буде рециклиран - каже Симић. - У Бачком Петровцу, Кулпину, Гложану, Маглићу свака кућа има могућност за рециклажу. Обезбедили смо и 16 рециклажних острва и свако ко има веће количине отпада не мора да чека четвртак, на пример, када се одлаже ПЕТ амбалажа, већ може да однесе у контејнер, који се налази у близини пијаце, центру, ободима насеља. Трудили смо се да покријемо општину добро да свако има могућност да отпад однесе, а да комунална фирма то после однесе.
Годишње око 50 тона ПЕТ амбалаже из Бачког Петровца оде на даљу рециклажу и обраду, говоре подаци ЈКП „Прогреса”. Фирма има уговор са компанијом из Гајдобре која даље обрађује рециклирани отпад.
- Предузеће приходује, али рециклажа није исплатива, јер су њихов трошак комунални радници, певоз, гориво, обезбеђивање контејнере, врећа, цео процес даљег раздвајања отпада у кругу фирме и одлагање. Фирма нема зараду, нити плус, али важно је да тај отпад не заврши на сметлишту, депонији. То је терет који подноси локална самоуправа, комунална фирма како би грађани рециклирали - појашњава Симић. - Још увек функционише регионална депонија на коју смо се трудили да не заврши ни кабасти, електронски, зелени, папир, ПЕТ, стакло, ништа што може да се рециклира. Циљ је да на сметлишту заврши само биоразградиви отпад који неће створити штету земљишту на ком се налази и заштитити животну средину или да неко добије мотив да оде на депонију, па да је пали.
Бачки Петровац нема проблем са дивљим депонијама, чак и ако се створе, тврди Симић, брзо се уклоне, у року од дан-два.
- Кад је реч о анималном отпаду и то смо системски решили, те компанија „Еко вет” по уговору о јавној набавци, свако ко има анимални отпад, одлаже уз потврду ветеринара. Фирма долази по угинулу животињу и ниједна не заврши ни на сметлишту, јами, нигде где није прописано - каже председник Општине Бачки Петровац.
М. Стакић
Фото: Р. Хаџић
