На минулом јубиларном 20. “Молитвеном доручку”, дружина завичајаца скоро у стандардном саставу, била је на окупу уз репрезентативну трпезу и добру забаву.
- Нисам мислио да ће ова друговања, названа “Молитвеним доручком” по угледу на светски чувенији скуп који приређују амерички председници у Белој кући, потрајати две деценије. Мој сада већ упокојени друг Миодраг Тодоров, звани Баба, седећи ту на тераси породичне куће, био је јасан: Кад могу Американци да праве “Молитвени доручак, што не бисмо и ми у Санаду могли нешто тако по банатски! И ево окупљамо се на истом месту и скоро у истом саставу са жељом да се дух Баната и Санада негује и не заборави - прича др Срба Петров.
Банатски јеловник на “Молитвеном доручку” значајније се не мења, по правилу траје од јутра па све до повечерја и тешко му је одолети. Креће питама са кромпиром, сиром и зељем, танко резаном сланином, сиреви су мокринским ролованим и пуномасни у кришке, а кромпир печен у “чакширама”, односно у љусци… За загревање пијуцкају се ракија белка од медених санадских шљива, мирисне капљице кајсијеваче, виљамовке...
Уз препричавање догодовштина падне ту и која партија карата, али предаха од гурманлуке нема. Испод ораха у великом бограчу, под надзором Светозара Јованова, крчкао се паприкаш од јелена лопатара појачан кромпиром. Јованов напомиње да паприкаш не може успети, уколико кувар не тежи бар стотину кила, а да гости могу бити и жгољавији…
Није требало дуго чекати ни на тазе јагњетину испод сача. Јагње је жртвовао из свог стада Лаза Олушки. У предвечерњој понуди, на трпези се нашла и предускршња барена ролована плећка са јајима, сенфом и реном.
Неоуобичајено, уместо познатих тамбураша из Кикинде и Новог Сада, који су до сада обично правили штимунг, свирали су и певали Жаре Зубанов и Чича Чанак из Новог Сада, а право освежење била је Невена Париповић која је лане са групом “Балканика” певала на Евровизији у Лисабону. Домаћин Петров у шали вели, да је право из Португалије стигла у Санад. Шеф Великог народног оркестра РТ Војводине Мића Јанковић са својом хармоником нема изостанака на “Молитвеном доручку”.
- Радује ме да сам на овим дружењима упознао изванредне, драге људе, пријатеље и што смо заједно двадесети пут - каже Мића Јанковић. - Музичари се на овим дружењима не мењају тако често. Дуго смо ту били Милан Прунић и ја, свирали су тамбураши, па сада имамо изванредну вокалну солисткињу Невену Париповић, да слушамо и видимо нешто лепо. Она је моја добра другарица и драго ми је да је са нама.
Добро се у војвођански миље и банатску дружину примио максилофацијални хирург и имплантолог професор др Асен Yолев, родом из Струмице који је већ више од пола века Новосађанин.
- Уз трпезу свако има да исприча неку своју причу и једноставно радујемо се сваком сусрету и дружењу. Волим да запевам, како македонске песме, али више од пола века сам на овим просторима, па кад год певам увек отпевам једну војвођанску, једну македонску и једну, тако да кажем свачију, са бивших југословенских простора. Ето овде на северу Баната певала се песма “Јовано, Јованке”, ја сам је певао са осам година 1955. године на свадби мога стрица у Струмици. Замислите, када чујем ту песму која је шест деценија у мојој меморији, прође ми кроз главу читав живот, па се радујем са пријатељима сваком дану и дружењу.
Милорад Митровић
Свирали су и певали Жаре Зубанов и Чича Чанак из Новог Сада, а право освежење била је Невена Париповић која је лане са групом „Балканика” певала на Евровизији у Лисабону
