Тај податак можда и најбоље осликава наш однос према природи и, према речима Стева Чорокала, шефа чуварске службе, мењање свести и едукација људи су заправо најважнији сегмент рада у најмлађем Специјалном резервату природе у Србији.
„У физичком смислу, резерват не би могао да сачува ни пук војске, а камоли нас четворица колико нас има, али наш циљ није да само стражаримо и откривамо рибокрадице, ловокрадице и шумокрадице, већ да радимо на томе да их буде што мање, да људи науче зашто морамо да сачувамо оваква подручја и да науче како то да се најбоље уради“, каже Чорокало.
Он каже да све те заплењене мреже и пријаве које су поднете због разних прекршаја или кривичних дела почињених у Резервату, заправо нису право мерило успеха чувања Ритова, већ да свој рад мере кроз неке друге ствари.
Заштићено подручје налази у централном делу Војводине, приобаљу Тисе, 7,5 км јужно од уставе код Новог Бечеја све до 8 км северно од ушћа Тисе у Дунав и укупне је површине 3.005 хектара. У овом подручју обитава 177 врста птица, од којих је 150 строго заштићено, 14 биљних заједница, 36 врста риба, 45 врста фитопланктона и велики број врста сисара. Заштићено подручје обухвата комплекс ритских станишта шуме црне и беле тополе, беле врбе, влажне ливаде, мочварне комплексе, отворена водена огледала сталних и привремених бара и осам старих меандара Тисе.
Као значајан елемент еколошког коридора Тисе, повезиваће станишта „Старе Тисе” код Бисерног острва, парк природе „Јегричка” и специјалне резервате природе „Тителски брег” и „Царска бара”. Подручје територијално припада општинама Нови Бечеј, Жабаљ и Тител и Граду Зрењанину.
Ритови доњег Потисја су истовремено и еколошки коридор који повезује све важне локације на овој територији, попут Окањ баре, Русанде и Царске баре, тако да је, из тих разлога, било врло битно да се прогласи резерватом природе.
„Након сто година у Ритовима се појавио дабар и остао нам је ту – обара дрва, прави брлоге и бране и то је нешто што нам је показатељ да идемо у добром правцу. Између осталих ретких и заштићених врста које су присутне у резервату, морамо издвојити и шест активних парова орлова белорепана који су врло осетљиви на било какве промене у екосистему јер су на врху ланца, а и даље су ту… То су резултати које желимо да постигнемо и то је поента постојања заштићених подручја, али ту мисију не можемо спровести без пуне сарадње са локалним становништвом и институцијама са којима нам се преплићу надлежности“, каже Чорокало.
Да је дабар присутан у овом резервату природе, види су на много места уз обалу рукаваца некадашње Тисе, где оглодана и оборена стабла необориво сведоче о “зубатом дођошу”. Чорокало каже да је просто невероватна прецизност са којом дабар обара стабла јер тачно процени где ће дебло пасти. Осим тога, његова упорност и снага су такође запањујући јер је успео да оглође и обори стабла која су у пречнику имала и до тридесетак центиметара.
Иако смо покушали да га сретнемо, изгледа да је лепо време ових дана одлучио да искористи за скитњу… Иначе је у овим зимским данима тешко било кога срести у Ритовима, многе птица по којима је Доње Потисје познато, још нису почеле ни да се пакују за долазак овамо, многе животиње се сада сигурније осећају у својим брлозима и скровиштима, али смо у једном делу рукавца наишли на несвакидашњи моменат мрешћења штуке, које су млатећи реповима ломиле танку ледену покорицу која се ухватила на површини. Зимску идилу овог мирног места прекида тек покоји звук дозивања из дубине ритова, али већина становника ипак чека да прође и ова зима…
Стара легенда каже да је Атила бич божији скончао у овом крају и да је ту закопано и његово благо.
„Могу само да потврдим да смо га нашли и да га чувамо јер богатсво живог света које имамо у Ритовима за нас је највредније“, каже Чорокало уз осмех и позив свима да дођу и виде шта је то Атила оставио.
Н. Перковић
