Недавно је на пећиначком шеталишту дошло до загушења црпне станице због тога што су канализационе пумпе повукле тканину и разни тврди отпад, који су несавесни појединци бацили у канализационе отворе.
Према речима Миомира Стефановића, техничког директора ЈКП „Водовод и канализација”, такви поступци не само да стварају велики проблем радницима овог предузећа које одржава канализациону и водоводну мрежу, већ доносе и значајни трошак фирми.
- Трудимо се да на време интервенишемо како не би дошло до прегревања пумпе. Још једном упозоравам грађане да у канализационе отворе не бацају недозвољен отпад, јер тиме нарушавају сопствену безбедност – поручио је Стефановић.
Иначе, радници овог ЈКП приликом санација пумпи сусрећу се са разним недозвољеним отпадом попут пластике, платна, угља, пуцвала, пластичних кеса, вате, жица, чак и лименки које је забрањено бацати у канализацију. Посебно велику штету и еколошку катастрофу могу изазвати разна уља као што је прерађено уље, антифриз, млечне киселине, масноће животињског порекла и грађевински материјал који могу доћи до пећиначког пречистача који у процесу пречишћавања канализационог муља не користи хемикалије, како би се чувала животна средина.
Стефановић истиче да је биолошки пречистач у Пећинцима један од најсавременијих у Србији , јер сам процес пречишћавања је биолошки, а крајњи продукти процеса су техничка вода и хумус.
- Захваљујући брзом реаговању наших радника на местима загушења црпних станица, као и самих пумпи, до пречистача не може доћи тврди отпад, али зато течни може направити велику штету на постројењу где је биолошко третирање отпада - објашњава Стефановић.
- Течне материје, као што су разна уља и масноће, униште бактерије које се налазе у ерационим базенима и долази до велике штете, јер је потребно заменити око 800 кубика ерационог материјала са бактеријама, затим следи поновно размножавање бактерија за које је потребно некад и више од две недеље, како би се створила довољна количина бактерија која може да врши функцију прераде .
Љ. М.
